Стари дух из боце опет је пуштен на улице Стoкхолма тражећи правду и узнемиривши Швеђане болном прошлошћу која никада тамо није остављена. И после 30 година убиство вољеног им Улофа Палмеа главна је тема која не да мира. Шведска ће, како извештава западна штампа, изнова покренути истрагу мистериозног убиства премијера којег је 1986. године до данас непознати атентатор убио с два хица у леђа и оставио га да на смрт искрвари на престоничком плочнику.
Ко је, по чијем налогу и мотиву убио премијера и данас пита светска штампа, годинама после тог кобног 28. фебруара, када је, сазнавши за ову смрт, занемео цео свет.
Повод је штампи дала одлука ондашњег тужилаштва да поново отвори случај и додели га главном тужиоцу за организовани криминал у Стокхолму Кристеру Петерсону, који би новом задатку требало да се посвети од фебруара. Тужилац је у каријери забележио неколико решених битних случајева, укључујући и убиство министарке спољних послова Ане Линд, која је 2003. године на смрт избодена ножем у робној кући.
„Гардијан” пише да је Петерсон почаствован и да ће енергично руководити овим занимљивим и важним задатком. Рекло би се да је славни тужилац више него скроман. Случај је у најмању руку занимљив. Заправо, реч је о вероватно најмистериознијем убиству политичара, око којег се за три деценије изродило толико теорија завере, документарних прилога, трилогија, исписаних књига, бестселера – свега само не разрешења убиства.
Случај је попримио обележја легенде јаке толико да привуче и ону врсту људи који су се утркивали да полицији признају да на рукама носе Палмеову крв само да би били део историје. Чак је њих бар 130, уз оне који су под одређеним врстама притиска које носе овакве истраге, признало да су убили премијера. Испитано је бар 10.000 људи. Постојали су очевици несрећног догађаја, укључујући и Палмеову жену, с којом је те вечери загрљен из биоскопа, а не у пратњи наоружаних телохранитеља, изашао пред смрт. Ипак, случај Палме опет ће бити отпечаћен. Петерсон ће имати тежак задатак. Материјал који ће преузети заузима, кажу, 250 метара простора на полицама. Странице исписаних имена, осумњичених, саслушаних, извештаја, навођења у погрешним смеровима.
Мораће да крене од почетка. Од два пуцња у леђа харизматичном лидеру социјалдемократа и премијера у два наврата. Јавност вероватно и сада, као и тада, о овом случају није сагласна. Једни верују да убиство никада неће бити расветљено јер је протекло превише времена. Пре неколико година је исто закључио Јан Бондесон, који се у књизи „Крв на снегу” позабавио темељном анализом догађаја. Други мисле да ће напокон истина изаћи на видело и затворити једном за свагда најболнију причу у новијој шведској историји. Неки пак тврде да је убиство заправо решено оног дана, а свега две године након Палмеове смрти, када је приведен а убрзо и осуђен на доживотну робију ситни криминалац и наркоман Кристер Петерсон (случајном околношћу звао се као нови тужилац који ће водити истрагу). Премијерова удовица Лизбет уперила је прстом на Петерсона који је на поновљеном суђењу ослобођен. Једини осуђеник умро је као слободан и званично невин пре 12 година, оставивши многе у убеђењу да је заиста он пуцао премијеру у леђа и побегао. Штавише, његови познаници тврде да је пред смрт признао да је тако и било те зимске вечери, нешто пре поноћи.
Хоће ли Петерсон напокон по овом питању ујединити и смирити Швеђане? Хоће ли заувек разбити мрежу теорија завере о убиству истакнутог борца за мир и равноправност?
Толико заплета и обрта дешавало се свих ових година правећи од атентата криминални сценарио раван оном у „Убиству у Оријент експресу” Агате Кристи. Све је указивало да иза завесе стоје америчке безбедносне службе или пак курдистанске сепaратистичке групе, шведски екстремистичко-десничарски полицајци, напокон и СФРЈ. Једно време је чврсто заговарана теза да је наредба о ликвидацији стигла из југословенске службе безбедности. У фебруару ове године, три деценије од смрти, светска штампа је подсетила да је Палме био отворени противник америчког ангажовања у Вијетнаму, толико да је врата своје земље отворио америчким дезертерима. Постао је велики противник јужноафричког апартхејда и критичар америчке спољне политике. Емотивно је, свега неколико дана пре смрти, говорио у парламенту против апартхејда у Шведској.
Угледни шведски новинар и писац Стиг Лашон (аутор трилогије „Миленијум” преведене на 30 језика која му је донела светску славу и учинила га најчитанијим светским писцем у 2010. години) предао је полицији 15 кутија пуних доказног материјала. Покојни Лашон био је опседнут случајем и годинама је пратио трагове који су га навели да закључи да је убица шведски плаћеник повезан с јужноафричким снагама безбедности.
Дан након убиства на Централној авенији шведског главног града 1. марта, са светских насловница смешио се Улоф Палме. Фотографија насмејаног премијера, баш онаквог какав је био и остао упамћен, дуго је штампана на првим странама. Тог јутра је на првој страници „Политике” освануо наслов „Убијен Улоф Палме”. Аутор текста у поднаслову каже: „На шведског премијера, према првим информацијама, пуцао усамљени атентатор под околностима које засад нису расветљене.”
Поднаслов је актуелан и данас као што је и фасцинација Палмеом која траје, не јер је његова смрт под велом тајне, колико због његове политичке заоставштине отелотворене у лево оријентисаним вредностима које су, чинило се, дефинисали ову земљу. Човек који је уживао велику популарност одисао је скромношћу. Непријатеља му није мањкало, али није осетио потребу да се креће окружен обезбеђењем. Пре неколико месеци је „Дејли телеграф” подсетио да је кобне вечери шетао улицама у загрљају жене као сваки обичан човек. Око њега није било наоружаних снагатора. До тог тренутка давао је народу разлог да буду поносни на то што њихови лидери без страха и пратње могу да шетају градом, возе бицикл, иду у биоскоп.
Аутор: Љиљана Вујић, Политика.рс
