Србија

Дани пацова

15.02.2012. – Савезничка бомбардовања Србије током Другог светског рата

Савезничка бомбардовања Србије током Другог светског рата још увек су нека врста табу-тебе. Разлог томе треба потражити у данашњој гео-стратешкој позицији Србије која има амбицију да буде део НАТО-а и Европске уније. Сасвим је разумљиво да отварање овог питања има ефекат окретања ножа у још увек недовољно зараслој рани.

Али чињенице говоре саме за себе, њима нису потребна идеолошка тумачења и слепило дневног политиканства. 

Те чињенице су неумољиве и оне кажу следеће: савезници су својим бомбама током Другог светског рата побили више грађана Србије него Герингове ескадриле. И у тој акцији која је добила своју кулминацију у операцији иронично-морбидног назива “Недеља пацова” (Ратwеек) савезничке бомбардерске групе су испољиле више рушилачког беса него Луфтвафе приликом априлског рата.

Савезници су први пут бомбардовали Ниш у пролеће 1943. године.

На Ниш током тог бомбардовања није пало много бомби, штета је била занемарљива, док је погинуло седморо људи, међу њима и једна жена. Уследио је релативно миран период све до 20. октобра 1943. године када је Ниш бомбардован у сред бела дана, око 13 часова, од стране 70 тешких четворомоторних бомбардера. Напад је ишао у два таласа. У првом је бачено око 50 бомби на Железничку радионицу. Те бомбе нису убиле ниједног Немца али су зато побиле око 170 радника. У другом таласу савезнички авиони су напали раднички кварт у околини железничке станице, погодили неколико склоништа са цивилима и разорили цивилне зграде у Дубровачкој, Бањалучкој, Дринској, Шумадијској, Призренској… Том приликом су чак митраљирали жене, децу и људе по улицама, а истовремено су из авиона бачене експлозивне направе у виду дечјих играчака, наливпера, ружева за усне…

Сахрана првих 50 жртава погинулих у овом бомбардовању обављена је одмах сутрадан, 21. октобра, њој је присуствовало неколико хиљада људи и представници српских власти а опело су заједнички држали епископ нишки Јован и епископ тузлански др Нектарије Краљ уз асистенцију 20 свештеника. Погребу су такође присуствовали и представници немачких месних и покрајинских власти на челу са тадашњим фелдкомандантом Хофманом. Ово умногоме разбија уврежени партизански стереотип о немачким окупаторима као бездушним садистима, нарочито ако имамо у виду Хофманову потоњу објаву којом се пуштају затвореници из логора и додељује материјална помоћ пострадалима. Хофман је чак одржао говор на сахрани.

У Нишу је тих дана наступила свеопшта огорченост и очај, државна штампа није штедела савезничке снаге, док је обичан народ целу ситуацију доживљавао као “још једну енглеску издају” – што је у основи она и била. Ипак, било је оних који су имали другачије мишљење. Месни комитет Савеза комунистичке омладније Југославије за Ниш штампао је летак у коме се пристрасно и без икаквих аргумената правдају савезничка бомбардовања. У подугачком тексту који врви од фраза и општих места типичних за комунистичку демагогију тог времена стоји и следеће: “Било је бомбардовања фабрика. То је опомена савезника да не треба радити за окупатора већ се борити за слободу”. Такође је и нуђено и адекватно решење: “Ако треба да се умре, умрите херојски као борци за слободу уништавајући своје крваве непријатеље!”

Све ово се да лако објаснити чињеницом да је у то време подршка Савезника Дражи Михајловићу и његовим снагама бивала слабија и да се Черчил увелико окренуо Титу и његовим партизанима. Већ крајем маја 1943. шесточлана савезничка мисија на чијем челу су били официри Бил Стјуарт и Вилијам Дикин спустила се падобранима у околину Жабљака и недуго затим успоставила трајну везу између Врховног штаба НОВ и ПОЈ и савезничке Врховне команде за Средњи Исток. Од тада па надаље, Тито и његов штаб имали су директну комуникацију са Савезницима и могли су да по потреби ангажују савезничко ваздухопловство у бомбардовању градова и саобраћајница које су контролисале снаге Вермахта. Тако су савезничка бомбардовања била буквално навођена са земље, а југословенски комунисти су се својски потрудили да их искористе у сатирању класног непријатеља наводећи бомбардере на легитимне “војне” циљеве попут цивилних квартова у којима су становали “буржоазија” и “сарадници окупатора”. Савезнички политички и војни врх је знао за ово, али их једноствано није било брига.

Ниш је у току 1944. био толико често бомбардован да је због одлива становништва у околна села и у збегове постао правцати град-утвара. Према различитим изворима, град је од кобног 20. октобра 1943. па до краја рата бомбардован више од 60 пута. Грађанима је најтеже пало чувено ускршње бомбардовање након кога су се, према изјавама сведока, “на прстима могле избројати нишке улице које су остале читаве”. 

У “Константиновом раскршћу” је описано прво ноћно бомбардовање града које се десило 9. јуна. Савезничке летеће тврђаве су се изнад града појавиле у 1:30 и налет је трајао све до 3 после поноћи. Пре него што су почели са дејствовањем авиони су изнад Ниша избацили фосфорне бомбе како би осветлили циљеве, према неким верзијама, била је то прва употреба фосфорних бомби у Другом светском рату. То је имало за резултат да се цела околина видела као по дану па су многе уплашене Нишлије буквално мислиле да је дошао смак света. Град је бомбардовала ескадрила од око 50 авиона који су на њега бацили близу 400 бомби, убијено је око 100 цивила а ловци из пратње су чак митраљирали и збегове на Градском пољу.

Све је кулминирало поменутом акцијом “Ретвик”, која се изметнула у прави пакао и трајала од 1. до 7. септембра 1944. године. Творац ове морбидне кованице био је бригадни генерал Фицрој Меклејн који је након рата у знак захвалности од свог пријатеља Јосипа Броза добио вилу у Београду. Занимљив податак је да су за потребе бомбардовања Србије савезници углавном ангажовали четворомоторце Б-17 (“Летеће тврђаве”) и Б-24 познате и као “Либератори” што у преводу значи “Ослободиоци”. Има доста ироније у томе, нарочито ако имамо у виду како су “Ослободиоци” ослобађали српске градове, нарочито Ниш и Лесковац које су малтене сравнили са земљом. Овде треба имати у виду да ни друге државе нису прошле много боље, нарочито Немачка где се бомбардовање Дрездена истиче као ратни злочин без преседана. Интересантна је ангажованост савезника када су у питању бомбардерске ескадре, нарочито су ту били ревносни Американци где је посаде Летећих тврђава чинила елита у светој осветничкој мисији, између осталог, међу њима се нашао и познати глумац Џими Стјуарт.

Сасвим је јасно да за ратне злочине које је починила савезничка авијација уз активно саучесништво овдашњих комуниста нико никада неће бити осуђен нити ће жртве и њихови потомци икада добити било какав вид сатисфакције. Штавише, исти они савезници који су онако бестијално бомбардовали Ниш током 1943. и 1944. године вратили су се опет да као Милосрдни анђели у пролеће 1999. проспу товаре касетних бомби по нишкој пијаци и клиничком центру. Историја нам се враћа у цикличним насртајима а древно зло је прати у корак. Оно што је најжалосније а истовремено и најапсурдније јесте да данас у Србији многи не само да правдају ова бомбардовања него и негирају да су се она уопште десила. Тако један наш књижевни критичар млађе генерације недавно тврдоглавно изнео тезу како савезници никада нису бомбардовали Војводину, иако је само у савезничким бомбардовањима Новог Сада током августа и септембра 1944. убијено преко 1000 цивила.

Победом бољшевика у Другом светском рату и интересном поделом између Истока и Запада грађански рат на овим просторима је престао 1945. да би се наставио и свој епилог имао у крвавим догађајима током деведесетих. Ми данас не можемо пуно тога да учинимо везано за све што се десило, нарочито када је признавање одговорности савезника за злочине које је починила њихова авијација.

Али можемо једно.

Можемо да памтимо.

Дејан Стојиљковић, аутор романа “Константинова раскршћа” (“Милош Црњански” и “Светосавски печат”), 

[youtube id=”0TD3gaA8WxM” width=”600″ height=”350″]

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!