Од различитих облика алергије, према подацима из Института за вирусологију, вакцине и серуме, у Србији пати чак 40 одсто становништва
ОД различитих облика алергије, према подацима из Института за вирусологију, вакцине и серуме, у Србији пати чак 40 одсто становништва! Највише је алергичних на никл, амброзију, полен, прашину и гриње, поједине антибиотике, али у порасту су и алергијске реакције на козметику, кућну хемију, храну… Иако већ имају размере епидемије, стручњаци упозоравају да је алергија све више, и да ће за неколико година сваки други становник на планети имати алергијску болест!
Др Олга Вучковић, шеф Лабораторије за имунолошку дијагностику у “Торлаку”, каже да учесталост алергија у Србији не одступа много од светског просека.
– Суочени смо са драматичним повећањем броја оболелих од алергијских болести и код нас и у свету – каже др Вучковић за “Новости”. – Сматра се да сада сваки трећи становник света пати од неког облика алергије. Генетски наслеђена склоност ка алергијским болестима је несумњиво важан фактор ризика. Али на појаву алергија утичу и високи хигијенски стандарди, измењене животне навике као што су: боравак у затвореним просторима, смањена физичка активност, гојазност, претерана употреба антибиотика, пушење, загађење животне средине…
Зими су најизраженије алергије на гриње, а током остала три годишња доба – на полен. Алергични на полен дрвета, траве или корова, највише проблема имају почетком пролећа, када почиње сезона цветања, а ове три врсте полена цветају до октобра.
ПРЕТИ И ГУШЕЊЕ
Као алергијска реакција на полен јављају се оток и црвенило капака, сузење очију, запушеност носа, кашљање и кијање. Неке алергијске реакције, рецимо на лекове, или хемикалије, могу да буду толико бурне да се читаво тело оспе, па и да дође до гушења.
Новости
