Немачки модел расподаје грчке државе.
ЕУ и ММФ увеле су „меки“ финансијско–економски протекторат над Грчком и посредно нарушиле суверенитет Грчке. Међу представницима ЕУ-а се шири забринутост да ће Грчка својим обећаним програмом штедње, који је морала усвојити, угушити своју привреду и економији или је битно ослабити. Помоћ из евро зоне ће Грчкој бити уплаћена до 15. јула. Земље еврозоне исплатиће Грчкој 8,7 милијарди евра а ММФ преостале 3,3 милијарде евра.
Председавајући еврозоне Жан Клод Јункер изјавио је да се Грчка суочава са великим ограничењима њеном суверенитету и да мора да приватизује државну имовину у обиму сличном распродаји предузећа у некадашњој Источној Немачкој раних деведесетих. Немачки министар финансија Wолфганг Сцхäубле у разговору за немачки недељник Дер Спиелег изјавио је да се Немачка припрема и за евентуални државни стечај Грчке и каже: “Наравно да се као одговорна влада припремамо и за тај невероватни случај који обухвата ситуацију да, упркос свим очекивањима, Грчка остане платежно неспособна.”
Трејханд агенција за Грчку?
Председавајући еврозоне Жан Клод Јункер, који је и премијер Луксембурга, изјавио је за немачки магазин Фокус да ће Грчкој бити можда потребан модел приватизације државне имовине по моделу некадашње Немачке Демократске Републике где је преко “Трејханд агенцију”, у периоду измедју 1990. и 1994. продато 14.000 предузећа. Агенција Ројтерс за агенцију Трејханд пише да је “Трејханд био једно од највећих стечајних предузећа у свету. У компанијама које је Трејханд поседовао 1990. било је запослено четири милиона Источних Немаца, али је 1994, када је агенција угашена, остало само 1,5 милиона радника. Уместо да убере приход који је требало да буде подељен свим Источним Немцима, холдинг компанија је нагомилала дуг од 172 милијарде долара током распродаје по багателним ценама”.
Да ли овај модел за Грчку подразумева даље сиромашење грчке економије и градјана и багателну расподају државне имовине?
Толерисано уводјење у банкротство
Пета транша помоћи ће омогућити Грчкој да “преживи” летњи период, нешто заради у туристичкој сезони и привремено смањи социјалне тензије. Без јаке подршке ЕУ, не само економске већ и политичке, и солидарног приступа чланица ЕУ решавању грчке кризе, тешко ће се стабилизовати прилике у Грчкој али и у еврозони. Услов ЕУ и ММФ је јасан: Грчка мора да прода имовину у вредности од пет милијарди евра током 2011. или ће пропустити да оствари циљ постављен на основу програма ЕУ и ММФ.
Грци су веома осетљиви на било какво нарушавање њиховог суверенитета или сугестије да страни “комесари” буду умешани у вођење државних послова Грчке. По мишљењу званичника ЕУ, плате су у Грчкој у последњих 20 година порасле 106,5 одсто а да нису пратле привредни раст. Евидентно је да су владе и Нове демократије и ПАСОК, да би сачувале власт, обмањивале градјане о правој димензији кризе а да су профитирали национални тајкуни, стране компаније и банке на рачун градјана. Политичка је одговорност власти што нису указивале да се нереално живи – изнад моућности. За високи државни дуг од преко 340 милијарди евера одговорна је, на првом месту, власт у Грчкој али и финансиски и политчки кругови у ЕУ који су посредно толерисали уводјење Грчке у банкротство.
Балкан магазин
