Душан Јањић не мора ником ништа да плаћа – Душан Јањић има Форум за етничке односе

Када сам први пут прочитала причу о човеку који је читав свој живот проживео тако што ником ништа није плаћао, јер нико није могао да му врати кусур од новчанице од милион фунти, упитала сам се колико је маште било потребно Марку Твену да измисли једну такву причу.

А онда сам игром несрећних случајева, налетела на Душана Јањића, који се самом себи често обраћа и са „друг Јањић“, вероватно због тога што је био уз сваку власт, од времена кад су му властодршци били другови, па све до сада, кад су му јатаци.

Додуше, Душан Јањић нема новчаницу од милион фунти. Душан Јањић има Форум за етничке односе, па му за лагодан живот ни не треба једна таква новчаница.

Форум за етничке односе је фантомска организација која Душану Јањићу служи да негује своје односе са медијима, новинарчићима, властодршцима, Пореским управама, закупцима тениских терена, конобарима у кафеу Службеног гласника, лажним адвокатима, као и са својим возачем којег именује за свог крунског сведока у судским процесима. Захваљујући Форуму за етничке односе, нема те проблематике у Србији на коју Душан Јањић нема нешто да изјави. Његова неизоставност као појаве на свим српским телевизијама, изазвала је такве контраверзе, па не чуди што кружи прича да домаћице ни купус у кацу не стављају, док им Душан Јањић, из Форума за етничке односе, не препоручи однос у вишевековној рецептури.

Душан Јањић има политичку странку, којој мења имена и адресе, и која је на изборе изашла само једном, 2012. године. Били су то градски избори, на којима је од 800 чланова странке Душана Јањића, за истог гласало једва нешто преко 300. Што је и логично, пошто остали евидентирани чланови нису ни знали да су чланови странке Душана Јањића. У то сам се и сама уверила кад сам, као запослено лице на месту Руководилац службе документације, анализе и односа с јавношћу, послала свима у евиденцији позиве за Конгрес странке. На крају је више било оних који су звали „странку“ да се буне што су учлањени без свог знања и воље, него оних који су му дошли на Конгрес.

Душан Јањић је угледни политички аналитичар, који је за изборе који су се расписали сутрадан, предвидео да ће бити расписани након годину дана, јер, он зна, он је чуо, њему су јавили, лично су га обавестили преко факса у Форуму за етничке односе.
Политичка странка Душана Јањића је аутократска прћија, сачињена искључиво од функционера странке. Сви су функционери док се, из неког разлога, не побуне. Најчешћи разлог побуне је или губитак вере да ће му председник странке вратити паре које је „позајмио“, или помањкање вере да ће постати амбасадор, чим Душан Јањић постане председник Србије (што му је приликум преузимања функције чврсто обећано). Када дође до побуне непослушног функционера, на првој седници Председништва, Душан Јањић, објави да је побуњено лице поднело оставку на све функције у странци, а самим тим и на чланство. Узалуд је што се после тога усијају друшвене мреже и џимејлови са демантима побуњеног лица. Све је узалуд, јер Душану Јањићу у Србији нико ништа не може. Душан Јањић има Форум за етничке односе.

Да сам, те баксузне, 2013. године, имала данашњи пређени пут од немила до недрага, вероватно бих поступила по налогу свог, још увек, послодавца, Душана Јањића.

Опростила бих му све што ми дугује, и плате и доприносе, опростила бих му што ме је запослио са намером да ми ништа не плати, и једнострано бих прекинула радни однос. Јер, ко сам ја да захтевам, да мени један Душан Јањић нешто плаћа?!
Душан Јањић у Србији ником ништа не мора да плаћа.
Душан Јањић има Форум за етничке односе.

У својој наивности, и шоку због поступака једног социјалдемократе, не само да му нисам опростила, него сам се дрзнула да лично одем у Централу Пореске управе и да поднесем пријаву против чувеног социјалдемократе Душана Јањића.
Било је то време, када појам „социјалдемократа“ нисам тумачила као: човек који од својих радника прави социјалне случајеве, а на питање „кад ће плата“, одговара са „знате ли ви да се у Србији на плату чека годину ипо дана?!“.

Из Централе Пореске управе, тог 11. октобра, 2013-те године, изашла сам убеђена да сам му „доакала“ и да ћемо сад, порески инспектор и ја, да му објаснимо право значење речи „социјалдемократа“. Осећала сам се као Силвестер Сталоне, кад је истрчао уз оно степениште.

Ни тада нисам знала да у Србији, Душану Јањићу нико ништа не може, јер, Душан Јањић има Форум за етничке односе.

Није пролазило ни по четири месеца, а да нисам позивала Централу Пореске управе. И сваки пут ми је дрхтави женски гласић одговарао да се стрпим, да то не може иде тако брзо, и да ћу бити обавештена кад то, што не може да иде тако брзо, стигне тамо где треба.

И тако све до пре неки дан, кад сам коначно схватила да је то, што не може да иде тако брзо, очигледно негде добрано залутало, па ми због тога овај из Централе Пореске управе, који је задужен за обавештавање по кућама, још није покуцао на врата.

И тако сам одлучила да се и сама укључим у потрагу за мојом пријавом.

У Пореској Општине Врачар, ми кажу да су они поступили по пријави и укинули му ПИБ број. Као и то да је Душан Јањић у АПР-у, променио адресу своје фирме (политичке странке Нова социјалдемократија Србије), као и назив фирме у „Активна Србија“, којом приликом му је враћен ПИБ-број. Како? То ни они нису знали да ми кажу, па сам сама закључила да ни они у Пореској Општине Врачар, не знају да, у Србији, Душану Јањићу, нико ништа не може. Душан Јањић има Форум за етничке односе.

У Пореској управи Општине Стари град, су ми рекли да ништа не помаже то што им цепам предмете, ломим тастатуре и преврћем кућишта, јер је Душан Јањић само протрчао кроз њих, на путу ка према Општини Савски венац.

У Пореској управи Општине Савски венац су ми рекли да је Душан Јањић код њих уредно пријављен, да против њега не постоји никаква пријава, и да ја, као таква, уредно не постојим у евиденицији лица према којима би он имао неке пореске обавезе. Инспекторка ми је рекла и то, да она не може да види у компјутеру, шта се догађало док је он био пријављен у Старом граду, али да је ПИБ могао да му буде враћен само у Централи Пореске управе. А, притом се и упитала: „Откуд мени да овај западне?!“

Из овог сам закључила да Београдске општине нису у истој држави, као и то да је ова инспекторка на добром путу да схвати да Душану Јањићу у Србији нико ништа не може.

Душан Јањић има Форум за етничке односе.

На писарници Централе Пореске управе дочекује ме госпођа која се очигледно са тог места није ни мицала од 2013-те године.
Саветује ми да Заменику директора Централе Пореске управе, напишем своју притужбу на непоступање по мојој пријави, што и чиним.

На растанку, ми говори да се не нервирам толико… да не бринем… да ће већ ујутру заменика, на столу, да дочека моја притужба…

Али, ја чујем како ми говори да сам опет бесмислено долазила… да ће ујутру заменик директора да смисли нови начин да Душан Јањић ником ништа не плати… јер Душан Јањић, у Србији, не мора ником ништа да плаћа. Душан Јањић има Форум за етничке односе.

Дођем кући са чудним закључком да реинкарнација постоји. И то у оба смера. И да сам, можда баш ја реинкарнирала унатрашке банувши у 19. век, као Марк Твен, који је причом о човеку који је имао новчаницу од милион фунти, описао своја будућа искуственија са Душаном Јањићем, који, баш као и његов јунак, не мора ништа да плаћа. Уосталом, валута Форум за етничке односе, званично и не постоји у Србији. И како да вратиш кусур на нешто што не постоји. Због тога Душану Јањићу у Србији нико ништа не може.

Душан Јањић има Форум за етничке односе.

Шта год да то у овој земљи значило.

 

Јасмина Буква