Економија

Економија у Србији: Најбољи и најгори могући сценарији за 2015.

Спремите се за једну од најтежих година у 21. веку. Извесни су додатни пад стандарда, клизање курса и губитак посла у јавном сектору. Блиц представља најбоље и најгоре могуће сценарије.

РЕАЛНО

Динар слаби, струја поскупљује

Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, очекује поскупљење струје за око 15 одсто већ на пролеће. Најављује отказе за администрацију у локалним самоуправама, здравству и просвети, али и отпуштање наставника.

– Имамо ниску цену струје, поскупљење је неопходно и реално га је очекивати након грејне сезоне. Према ранијим најавама, у 2015. цена киловата могла би да порасте за око 15 процената – најављује Вучковић за Блиц. Што се тиче осталих цена, наш саговорник очекује благо поскупљење хране за два до три одсто.

– Курс би, с друге стране, могао да ослаби за неколико динара укупно. То је добро и неопходно како бисмо сачували конкурентност у извозу. Кретање динара зависиће, међутим, од тога да ли ће Влада спроводити планиране мере, али и од поверења страних инвеститора у Србију – истакао је Вучковић и додао да верује да Влада неће повећавати пореске стопе, укључујући и ПДВ.

Најављује, међутим, оштре резове у јавном сектору и отпуштања око 10.000 људи. Како наводи, према ранијим пројекцијама Светске банке, вишкови су немедицинско особље, затим администрација у локалним самоуправама где је кумовало партијско запошљавање, али и просветни кадар, укључујући и наставнике.
– Приватни сектор се већ прилагодио и ту не очекујем отпуштања. Овде ће, међутим, бити тешко очекивати нова радна места, а приватници могу да буду задовољни уколико успеју да задрже постојеће позиције – каже Вучковић.

Запослени у јавном сектору са зарадама изнад 25.000 динара током целе 2015. имаће умањене плате за око 10 одсто. Плате пензионера биће умањене за пет процената у просеку.

– Ново смањење плата и пензија не треба очекивати уколико Влада буде спровела најављене мере – закључио је Вучковић.

НЕ ДАЈ БОЖЕ

Пад вредности динара

Прогнозирају пад динара…

Стручњаци Економског института прогнозирају да ће 2015. просечан курс бити 121, а 2016. године 125,9 динара за евро. Америчка централна банка наговештава повећање камата, што нашој привреди може донети поремећај у смислу повлачења капитала из Србије и веће слабљење динара.

Повећање пореза

Повећање пореских стопа, пре свега стопе ПДВ, треба очекивати уколико Влада не буде доследна у спровођењу реформи, пре свега у смањењу плата у јавном сектору и пензија и смањењу субвенција јавним предузећима.

Ново смањење плата и пензија

Ново смањење зарада може се очекивати уколико Влада у 2015. не отпусти очекиваних 10.000 људи из јавног сектора и уколико не смањи субвенције пољопривреди за 50 милиона евра. Потребно је и затворити предузећа у реструктурирању која немају перспективу и наћи купца за Железару и Петрохемију.

Откази у приватном сектору

Резови у јавном сектору смањиће тражњу, а то значи и мању производњу и зараду приватника. Оваква ситуација у средњем року може утицати и на потребу за смањењем запослених у приватном сектору.

Поскупљење струје за 30%

Да ли ће поскупети струја (и колико)?

Цена струје у Србији треба да достигне тржишну која би, да се сада уради корекција, била већа за 20 до 30 одсто. Стратегијом развоја енергетике предвиђен је скок за 30 процената, али током наредних неколико година.

ДАЈ БОЖЕ

Радна места у приватном сектору

У Влади најављују преливање вишкова запослених из јавног сектора у приватни. Очекују нове инвеститоре у појединим предузећима у реструктурирању, али и инфраструктурне радове на коридорима 10 и 11, као и у енергетском сектору.

Наставак градње Јужног тока

Одмрзавањем Јужног тока Србија би сачувала уложених 30 милиона евра, добила би инвестицију од две милијарде евра и приходе од око 300 милиона евра годишње.

Бити или не бити

Продаја Железаре

Железара запошљава 5.027 људи и још толико индиректно у другим фирмама ослоњеним на ову челичану. Железара ствара 0,7 одсто БДП Србије.

Пад камата на кредите

Поверење страних инвеститора у програм Владе може да донесе смањење камата за проценат, два. То би за стамбени кредит од 60.000 евра значило мању месечну рату за 20-30 евра.

Стабилне цене хране

Храна не би требало много да поскупи, а аргументи су ниске цене хране у свету и очекивана добра пољопривредна сезона. Цене хране ни ове године нису знатније мењане.

 

Блиц, С. Л. А

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!