Економска бајка

Таман кад сам помислио да носиоци политичких функција у Србији не могу ни грешком да изговоре неку истину, они ме изненадише! Вучић и Динкић, дует снова у српској економији, сложно изјављују: „Смањујемо запосленост у Србији испод 20%“! Шта им би да кажу истину, помислим ја? Да ли је могуће да сам овакве људе оптуживао да лаге кад год зину?

Моја радост гледе њихове истинољубивости је трајала, на жалост, кратко. Вест је гласила: „Смањујемо незапосленост испод 20%“. Одмах ми је лакнуло-нисам их погрешно оценио. Они, овако способни, какве их је Бог дао, могу незапосленост да смање само ако поделе по капсулу цијанида свакоме ко је на евиденцији Националне службе за запошљавање (која, упркос красном имену, никог запослила није), која би се попила под надзором службеника исте. Долазе у обзир и коверте са антраксом.

Весели наши борци за економију…за годину дана од данас, пљуните ме кад сте најболеснији, ако другачије буде, незапосленост ће бити већа за још пар нашминканих и смањених процената, ону фамозну „потрошачку корпу“ ћете моћи, кад је обради Републички завод за статистику, комарцу на леђа да натоварите, плата ће вам гарантовати витак стас, нећете јести оно што је у стању да прелети Србију без слетања, а неплаћене рачуне ћете отплатити становима и кућама, које ће држава узети за дуг, да вас ослободи терета и ове последње имовине коју још имате. Објавићу овај текст поново за Нову годину, па да се срачунамо где сам и колико погрешио.

Наши лидери, који, у великој већини, једно пре подне нису провели тамо где се добра стварају, односно у привреди, али су радни век сабили тако где се лова троши, немају никакву слику шта значи запослити две.три стотине хиљада људи. То је, грубо говорећи, тридесетак гиганата формата Прве петолетке, или Железаре Смедерево, или исто толико нових крагујевачких Застава. Лако је нешто затворити, али за отварање оваквих гиганата, који једини могу да запосле две-три пуне Маракане, постоје извесне претпоставке: много капитала концентрисаног на једном месту, развој базне индустрије, проширење електроенергетских капацитета, редовно, а не курсистичко школовање кадрова и још много тога. Мала и средња предузећа, о којима наша политичка квазиелита разглаба као баба на поселу, могу да постоје и раде само као подсистем неког великог предузећа, а не као самостални тржишни субјекти. Стране инвестиције, које се стално призивају, о којима се безочно лаже (само је садашњи председник Србије обећавао неких стотинак милијарди евра), никад неће доћи. Политичка псеудолеита је способна, од таквог је људског материјала састављена, да улаже само у себе и свој опстанак.

Погледајте их добро, кад се забуљите у ТВ и упитајте се: да ли су то људи који вам изгледају способно да вас извуку из буле? Да ли верујете конвертитима и економским убицама? Колико пута треба да вас слажу, да коначно престану да им верујете? Колико ваша деца тгреба да буду гладна, а њихова сита, да видите да је разлаз међу нама коначан и неопозив? Колико вам година треба да схватите да сит за гладног не хаје?

Ова екипа, чак и да се мало препакује и нашминка, није способна да води ни сеоску задругу, камо ли државу. Година прође, прође фртаљ мандата, а осим самохвалисања, другог резултата није било, нити ће га бити. Да нешто нестане струја у Србији, на петнаестак дана, они би нестали као снег у априлу, јер медији не би могли да подшпрајцују све њихове промашаје, заблуде, неспособности и отужне осредњости. Све да се уведе законска обавеза да вести почињу реченицом: „Први потпредседник Владе…“, или: „Премијер Србије…“, то им харизму неће донети, јер се са харизмом или рађа, или не; она долази из биологије, а не из медија.

Могао бих да овде излажем бројке и статистике, да поткрепим став да нису способни да оживе српску економију и привреду, али нећу; пред простим увидом у карактере властодржаца, све бројке бледе и постају бесмислене. Они могу да од Швајцарске направе Бијафру, али од Бијафре не могу да направе ни Обалу слоноваче. Идеолошко оделце може да се пресвуче, али у том оделцету остаје исти, стари неспособњаковић.