fbpx
Насловна / Став / Експеримент

Експеримент

Црно-црвена интернационала извела је у двадесетом веку неколико експеримената. Усред Великог рата убачен је црвени вирус у организам руске царевине. Прошло је сто година али обновљена Русија још осећа последице октобарске инфекције. То се десило на великој сцени светског позоришта.

Исход Великог рата решен је на споредној, малој сцени. Српским пробојем 1918. Што би млади данас рекли, покидали смо Немце и Бугаре. Сличну изјаву, уосталом, о исходу рата дао је и кајзер кога за сад нећу цитирати.

Подвиг Србије плаћен животима једне трећине становништва „награђен“ је гашењем две српске државе, Црне Горе и Србије. И? Ето, после једног века Црна Гора није више српска држава. А Србија? Србија, попут некадашње Русије, гори у грозници и топи се нагризана црвено-црним паразитима. Један од резултата Великог рата је обновљена мржња међу словенима и нестанак три православне државе. Две од поменуте три су убачене у нешто што ће се од 1930. звати Југославија. Русија ће постати СССР. Споља гледано Русија је некако испливала, а ми, а Србија? Над нама се надвила сенка већ неколико пута виђеног и присутног монструма… Југославије.

Српски, а слободно могу рећи и руски непријатељи, знају да колико год Србија била мала и огољена, она не може пасти, не може нестати, не може бити уништена док је Србија и док се тако зове! Једини начин да нас истребе и населе нашу земљу антропоморфним био-роботима, је да униште само име Србије. А то ће постићи једино, знају то добро, према искуству Краљевине Југославије, ако Србија изгуби име. Тек кад промене име, може да се заврши оно што су започели у Јасеновцу, на Пагу, Јадовну…

У том смеру окренута су сва њихова оружја; опет је ангажован римски бискуп да настави оно што ради од почетка. Делови СПЦ укључени су у кловновску расправу о Степинцу. Јер, која је сврха састанка на „неутралном“ терену, у Новом Саду. Већ сам избор места за ове бесрамне преговоре је увреда и пораз за Србе. Да ли ће блажени постати свети за њих, не значи ништа за нас. „Степи“ је звезда крвавог и најзверскијег „ријалитија“ у повести цивилизације. Он је као старлета која је позната јер је била у ријалитију, а иначе је нико. Он је вансеријски серијски убица и зато је познат.

Једини разлог учешћа наших епископа је унија и жеља да постану бискупи, што многи већ и јесу. Кад смо код тога, границе ђаковачке бискупије су заправо границе НДХ и долазе до Београда, па господо, чик то помените у том Новом Саду.

А шта је са нама цивилима? Нама се у истом циљу поништавања Српства пишу заједнички уџбеници историје на свим језицима региона. У њима је све објашњено, али тако да смо ми Срби ипак криви за све. Јер да не инсистирамо на Српству, ратова, свих ових, неби ни било, што је, признајем, тачно! Да је Србија пристала да буде силована неби ни добила батине осиромашеним уранијумом. Нека ми овде читалац допусти мали екскурс. Сетите се оне НАТО промотерке и чувених изјава како осиромашени уранијум заправо и не зрачи „много“ јер је осиромашен! Да би име Југославије поново улазило у свест и подсвест изнова се причају бајке како се код Броза лепо живело, како је свако могао на море. Па могло се и код Адолфа, и то не само на Балтик.

Постављају се тако изложбе фотографа из региона по Београду и Србији које су тобоже без става и коментара. Али, рецимо, на њима гори кула Минчета која споља не може да гори, јер је од – камена! На фотографијама се не виде запаљене ауто гуме које су део пиротехнике на сету.

„Српски“ глумци иду тамо около, по региону, у јефтине ситкоме а њихове колеге долазе овде. Све наводно због веће гледаности. Деца рођена после ратова деведесетих представљају најбољу публику јер се ничега не сећају и ниочему ништа не знају.

Вратимо се на лакше теме. Позоришту. Београдско Југословенско драмско позориште гостује са представом у ХНК. Хрватско народно казалиште. Дакле, не гостује Српско народно позориште у ХНК. То не може. Али може југословенско драмско. Целу ову параду подржавају кабловске телевизије а за њима не заостају ни тако зване велике телевизије са тако званом националном фреквенцијом. И код њих је све подређено југославизму. Од вести па до временске прогнозе. Експеримент траје… Наставиће се док се сви ми успавани не пробудимо.

Радован Дамјановић, Фонд стратешке културе

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Белорусија: Пелцовање „обојене револуције“ (видео)

Ко зна зна, ко не зна научиће. Да ли је овај текст користан? Кликните на …

Хакери продају 800.000 мејл адреса корисника из Србије

На интернету кружи оглас за базу података и софтвер који служи за „бомбардовање“ електронских сандучића …

Један коментар

  1. Ja sam dete iz mesovitog braka.Srbin sam,ali realno je:otac mi je Srbin,a majka mi je Slovenka,cerka jednog“zace“,zastavnika JNA,koji se igrom slucaj obreo u Srbiji,u N.Sadu,i tu je osnovao porodicu,dobio dve cerke,na zalost brzo postao udovac..Mucio se i borio kroz zivot,1990 je prekinuo svaki kontakt sa svojom porodicom u Sloveniji,a mnogo pre toga je svoje kceri udao za Srbe.Odn.,moja tetka i moja majka su se kao Novosadjanke,osecale Jugoslovenkama,i nije im nista cudno bilo da im mladici,i buduci muzevi budu Srbi(moj teca i moj otac).Vremena su se menjala,raspala se SFRJ.Moj deda,“zaca Janez“,koga je vojska jako volela je ostao veran svojoj vojnickoj zakletvi.Ostao je u Srbiji,cak je to smatrao normalnim,neupitnim.Cak je isao i dalje od toga;kada je“svet“poceo da nam preti,da ce nas jos pocetkom 90tih bombardovati,secam se,procedio je ljutito kroz zube:“Sta hoce ovaj belosvetski sljam od nas Srba?!“Totalno se poistovetio sa ljudima i okolinom gde je ziveo i radio veci deo svog zivota, i gde je sahranjen.Njegova cerka,moja mama mi je rekla,da nikada vise ne srljamo ni u kakve“Jugoslavije“,da ona,ikao je Slovenka,meni savetuje da se ozenim Srpkinjom..Zasto?Videla je kako je srpski narod prosao u 20.veku.Narod koji ona voli,narod sa kojim zivi,iz kog joj je bio pokojni muz,iz kog su joj sinovi,i cijim se pripadnikom,iako zvanicno nije,ona sama oseca.Slusala je od svoje svekrve i svekra,koji su iz Srema,o uzasnim zlocinima ustasa u2.svestskom ratu.Kako je jednog dedu njenog muza ubio obesni ustasa uz opsaku:“Pseto srpsko“.Kako je moja baka odmah nakon toga sa sestrom i 3 brata otisla u parizane,da nebi zavrsili u Jasenovcu.Znajuci sve to,ona,moja majka mi je rekla:“Sine,nikada vise nikakve Jugoslavije.Srbi moraju imati svoju nacionalnu drzavu,svoje pismo,svoju Crkvu..Stalno su Srbi ginuli za druge,spasavajuci ih,stvarajuci zajednicke drzave,da bi od tih istih bili izdani.Ne sine,nikada vise u Jugoslaviju“..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *