„…о, душа је важнија од свих светова. То је вечно у теби, човече. То је оно што не умире.“
Ава Јустин Поповић
Србија, у недељу, 2. априла излази на изборе и доноси одлуку ко је први међу једнакима, ко је човек који ће нас следећих пет година представљати пред светом и пред нама самима. Тог дана, не бирамо само председника већ и своје лице пред својом историјом и будућношћу, прецима и, још важније, својим потомцима. На нашу жалост и срамоту, подгузна мува Ангеле Меркел која новцем отетим од српских пензионера и радника плаћа пријатељство Клинтона и Блера, онај који је српску децу слао у смрт да би данас пировао са њиховим џелатима. Силовани и уцењени медији које је ставио под шапу, одрађују свој прљави посао. Бљују лажи о свима који му се супростављају само да би он отео још један комад власти и утолио своју незајажљиву глад за моћи. Онај који нашу земљу поклања својим арапским пријатељима, кукавица која се плаши дуела са политичким противницима, жели да постане апсолутни господар живота у овој дивној земљи.
Србијом влада страх. Узурпатор га шири преко своје пропагандне машинерије покушавајући да сломи и дух народа који је последња брана његовој деспотији. Заборављају и он и његови трабанти да то нису успели ни много већи и јачи од њега. Дух слободе у Србији одувек живи. На њему је изграђена, са њим је живела и опстајала вековима.
Те недеље, Србија се брани на бирачким местима. Својим гласовима бранимо све оно што волимо у овој земљи, њене ливаде, шуме, планине, реке, бранимо разум, достојанство и образ своје отаџбине и свог народа. Какви год да буду резултати, после тог дана знаћемо колико има оних које не може застрашити, уценити и купити. И то је његов највећи страх и најтежи пораз.
2. априла идемо на изборе. Требало би да славимо тај дан. Треба извести трубаче на улице, певати из свег гласа, поносно развити барјаке слободе и славити победу части, поштења, доброте, пристојности и свега онога што нас чини људима. 2. Априла идемо на изборе и Србији враћамо њену душу.
Милан Стаматовић
