Насловна / Безбедност / Енглески шпијуни у врху српске државе
Енглески шпијуни у врху српске државе 1

Енглески шпијуни у врху српске државе

Британска обавештајна служба после Берлинског зида

Откако сам 1994. прочитао књигу „Нови шпијуни – Истражујући границе шпијунаже“ некадашњег одбрамбеног и безбедносног експерта лондонског „Сандеј тајмса“, касније једног од шефова агенције УПИ у САД Џејмса Адамса, већ неколико пута се враћам теми из горњег наслова. Још једном ћу подсетити на проблем о коме јавност Србије треба да промисли. Убеђен сам да је наш национални суноврат тако драстичан и због тоталне инфилтрације страних елемената у само језгро државе.

Најлогичније је да су обавештајни напори таквог интензитета увек знак дубље стратегијске, али и ресурсне заинтересованости британске Круне за оно што их занима у будућој експлоатацији, слично заинтересованости за јужно-ирачку нафту, на пример. Рецимо експлоатационе резерве угљенокопа на Космету, или доказане резерве руде борит у Баљевцу на Ибру од импресивних 200 милијарди долара испитаних резерви. Већ је, уосталом, нека енглеска компанија ставила шапе на баљевачки борит, драгоцени материјал за израду материјала који се користи и у космосу. Колико се сећам, добили су концесију за бедних 130 милиона евра. И ето вам конкретизовања смисла активности њихових служби инфилтрираних дубоко у ткиво политичке класе Србије, и у овом историјском периоду једнако корумпираних као и њихових претходника на власти.

Доситеј Петровић

У књизи „Нови шпијуни – Истражујући границе шпијунаже“, досад у Србији никад демантованом извору, Џејмс Адамс је подробно анализирао многобројне доктринарне и организационе промене у водећим светским обавештајним службама од времена пада Берлинског зида. Моју пажњу и шок изазвале су нарочито стране 100 -101 у којима се говори о буџетима британске Тајне обавештајне службе (СИС). И у нашој земљи, као и свуда у свету, много познатије име за СИС је МИ 6. Ова служба одговорна је у британском систему безбедности за прикупљање обавештајних података у иностранству.
Како се та британска, легендарно ефикасна и опасна служба знатно променила од пада Берлинског зида, занимљиви су подаци и „опис посла“ МИ6 у новим околностима. За МИ6 је, као увек у новијој историји, уочљив непромењени, чак и увећани значај бившег југословенског простора.

Одмах цитирам пасус који би морао да нас све забрине. „Данас организација троши 15 одсто својих ресурса на бивши Совјетски Савез (у поредењу са 37 одсто на врхунцу Хладног рата), 15 одсто на Блиски исток, укључујући неке аспекте пролиферације генерално, 10 одсто на бившу Југославију (-сиц!), пет одсто на Јужну Африку, два одсто на Јапан, пет одсто на противнаркотичке делатности и пет одсто на прање новца… Први тест нове структуре десио се у Југославији, где је избио грађански рат 1991, пошто се земља поделила на три одвојене државе, Босну, Хрватску и Србију. У јануару 1991, СИС је водио неколико југословенских извора, и сви су били федерални функционери који нису познавали нове земље које су изрониле из расцепа њихове земље, и који нису могли да пруже никакву информацију својим (обавештајним) шефовима. Истовремено, креатори политике су желели информацију о разним фракцијама које су се појављивале, посебно о Србији која је сматрана највећом претњом за стабилност региона. У размаку од осамнаест месеци, СИС је успела да регрутује бројне изворе на високом нивоу војне и политичке структуре сва три протагониста у бившој Југославији. Ови извори Лондону су достављали непрекидни ток података које су потом прелазиле у британску владу, ОУН мировним преговарачима и Американцима… Србија је била традиционални изазов: пронаћи и водити изворе који могу да произведу поуздане и благовремене обавештајне податке.“

Књига је, иако објављена 1994. године, и те како актуелна зато што се шпијунске мреже никад не праве за инстант потребе, вец за дугорочно присуство. Нису Енглези из реда покаткад инспирисаних нација -импровизатора, попут Срба. Они вековима имају уходану систематичност и дугорочни напор да би се било успешно. Пословично изузетно обавештајно јаки Британци у Србији су имали своје агенте у државном и војном врху и у време Краљевине Југославије. Британци су плаћали немали број министара пред Други светски рат, на пример, о чему сведоче отворени нови досијеи из тог времена. Њихово подмукло вршљање по нашој трулој држави пред Други светски рат нам је запржило чорбу мартовских демонстрација 1941, које су биле њихово суштински антисрпско масло. Цинични Винстон Черчил је најпре плаћао српским агентима да се дигну против Хитлера, изгину улудо за циљеве британске круне, а онда покварено оставио српски народ и Краљевску војску у отаџбини на милост и немилост Коминтерни.

Србија је изгледа и дан-данас на обавештајном казану Британаца, па и у овим месецима кусамо њихове одурне чорбе. Нарочито су се трудили око косметске чорбе од које чемо ускоро дуго бљувати, а можда и зарадити неко ново тешко обољење државе – рецимо иреверзибилни распад кроз финална грицкања наше територије и суверенитета.

Наравно, највише кривим нашу политичку класу, и првенствено све оне који су били на кормилу државе у последњих 18 година, од времена пада Берлинског зида и реконструкције западних служби, у овом случају пре свега британске. (Тиме не мислим да и сви други не раде на нашем простору, напротив, али сада говоримо о по нас најопаснијој.) Међу лидерима земље највише је инфилтрирана енглеска обавештајна служба. То је рак-рана Србије и објашњење нашег дубоког непрекинутог понирања и суноврата.

Велика Британија је годинама инвестирала чак 10 одсто целокупног (огромног) буџета на наш простор, понајвише у Србију. Више пара по регионима троше једино на Русе и Блиски исток, али на нас дају, ако је веровати озбиљном Адамсу, чак дупло више него на један моћни Јапан, или на Јужну Африку. Зашто толико пара за овако гељаву, сиромашну, посвађану, разбуцану Србију, са алавим политичарима и корупцијом до гуше? Анализирајте само Ахтисаријев план, па ће све бити јасније.

Најлогичније је да су обавештајни напори таквог интензитета увек знак дубље стратегијске, али и ресурсне заинтересованости британске Круне за оно што их занима у будућој експлоатацији, слично заинтересованости за јужноирачку нафту, на пример. Рецимо експлоатационе резерве угљенокопа на Космету, или доказане резерве руде борит у Баљевцу на Ибру од импресивних 200 милијарди долара испитаних резерви. Већ је, уосталом, нека енглеска компанија ставила шапе на баљевачки борит, драгоцени материјал за израду материјала који се користи и у космосу. Колико се сећам, добили су концесију за бедних 130 милиона евра. И ето вам конкретизовања смисла активности њихових служби инфилтрираних дубоко у ткиво политичке класе Србије, и у овом историјском периоду једнако корумпираних као и њихових претходника на власти.

Тако дубоко пенетрирање и шпијунарење неког простора, толико напора да се створи нова мрежа нове генерације британских шпијуна, толике паре пореских обвезника Уједињеног краљевства, само потврђује огроман интерес да наш простор тотално подјарме, дисциплинују и касније га експлоатишу.

Сада поставимо најзад и питање за грађане Србије, које сви прећуткују: кога су све Британци врбовали од 1992. године у Србији (и Црној Гори)?

  • Ко су ти људи из врха Војске и политике у овој државној „постави“ постмилошевићевске ере?
  • Ко би све од њих, од 2000. до данас, могао да буде интересантан за будућу државнопатриотску истрагу?
  • Јесу ли ти шпијуни и они који и данас воде земљу, и припадници Милошевићевог естаблишмента и номенклатуре? 
  • Ко је све од странаца вршљао по Војсци од 2000. до данас?
  • Какви су то обавештајци у ликовима саветника из армије Њеног величанства запосели бусије по министарству Војске од времена промена, до данас? 
  • Хоће ли ико у нашим службама икада покушати да ухвати барем једног из те мреже о којој говори британски експерт Џејмс Адамс?
  • Ко ће да лоцира британске и друге обавештајне специјалце у нашем државном и преосталом војном апарату? 

Списак о коме говорим је релативно кратак и посао је релативно лак. Да, када бисмо имали српску државу, засновану и на принципима Велике Британије, између осталог.

Је ли време правих промена под којима се најпре подразумева да земљу не могу да воде они који раде за друге државе? Могу ли да се појаве на власти нормални људи који воле своју земљу и нико их не може купити за фунте и евре?

Могу ли Србију да воде политичари које ће коначно поштовати у свету, пре свега зато што достојанствено и одлучно заступају националне интересе?

Хоћемо ли да изградимо нове службе одбране националног интереса, да почистимо актуелне структуре поданичког духа?

Уверен сам да то морамо, јер ћемо иначе просто ишчилети, саморазарањем, чифтинским преовлађујућим духом у ономе што би требало да је политичка класа Србије.

Очито успешна мрежа британских и иних обавештајних плаћеника који носе домаћа презимена и заузимају важне функције у Војсци и држави, доказ су да нисмо на путу оздрављења.

А и за оздрављење има лека. Неопходно је саздавање алтернативних структура државе, од обавештајних служби до „влада у сенци“.

Само тако ће се изаћи на крај са ентропијом друштва коју су добрано помогле стране службе и домаци плаћени бедници. Како то извести? Па управо онако како су Шиптари стрпљиво градили и учвршћивали свој политичко-безбедносни систем, у сенци корумпираног српског режима. Зато су сада на прагу сопствене државе.

 

Таблоид

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

Пројекат за обнову села: Делта аграр обезбеђује откуп и кредитирање производње 11

Пројекат за обнову села: Делта аграр обезбеђује откуп и кредитирање производње

Београд — Делта холдинг објавио је и представио 10. Извештај о одрживом и одговорном пословању …

Прича о минималцу открива колико је Србија "ужасно сиромашна" земља (видео) 12

Прича о минималцу открива колико је Србија „ужасно сиромашна“ земља (видео)

Синдикати ће тражити повећање минималне цене рада од 10 до 15 одсто, каже за Н1 …

5 Коментара

  1. This piece makes a basic obvious mistake, namely to assume that if (if) MI6 was spending 10% of its budget on the former Yugoslavia space in 1994, that level of spending has continued.

    Obviously UK and other intelligence agencies put more effort into the former Yugo space in the early 1990s as the whole area was a disastrous expensive mess and UK military assets were being put at risk trying to sort it out. So what? The various conflicts soon petered out and intelligence funding/attention (apart from a residual effort to track down ICTY indictees) went elsewhere.

    One thing we did do is work with the post-Milosevic Serbia government to track down drug-dealers whose activities were on a scale sufficient to threaten Serbian democracy. Good modern European cooperation in action.

    Do you *really* think that HMG are now investing serious intelligence money in Serbia rather than Iraq/Pakistan/Iran/Korea/Afghanistan/Somalia and so on?

    • One does believe that the same kind of spending on intelligence on Serbia has continued. Follow the money, and you will know. The main target in Serbia is Kosovo, and the reason is simply the same one as, say, in 1939-1941: mineral resources, in which Kosovo abounds. British corporations had major concessions on mineral exploitation in Serbia in pre-WW2 and they want them back.

    • "One thing we did do is work with the post-Milosevic Serbia government to track down drug-dealers whose activities were on a scale sufficient to threaten Serbian democracy. "……..And what are we to do with the yellow house which killed thousands of Serbs for organs sold to us in the West who knows what price? Why is the "Court of Justice" released as criminals who carried out a large exodus of the Serbs? Is it 1999 bombing of a democratic Serbia, where in most cases killed civilians? To remind you of Milica Rakic, who was killed on a stretcher from NATO bombs !

      Enough with the world "your democracy," Leave us alone and let live! Kosovo will not get !

      If you support Thaci then support the production and distribution of narcotics to Europe. Think carefully who you are caught in the wheel, from which there is no escape.

  2. Sve je to tacno i nije nista novo mi smo bezbednosno probijeni jos ranije od pocetka 90 tix tokom 90 tix e slomljen nas bezbednosni otpor a od 2000 traje remontiravanje naseg bezbednosnog aparata i cementiranje stranog umesto njega Sta raditi? Nista potpuno je pogresano pokusavati da se boris protiv toga jer nemozes da ga pobedis samo se istrosis i padnes. Cak i kada bi sada Srbi dosli na vlast u Srbiji sta bi uraili? Kako da vratis svoje institucije koje su pod tolikim kancerom u svakoj drzavnoj zgradi instituciji sedi po jedan od gradske cistoce do vlade pa cak i kad bi uspeo da da ih sve pohvatas postavljen je sistem koji ce vrbovati druge i zameniti ih. To je kao virus boris se da ga sprecis da udje u racunar a ako udje i rasiri se toliko ne isplatiti se da ga popravljas kupi novi. Postoji nacin za nas ne samo da se spasimo i isteramo ih nego i da uzvratimo i nanesemo poraz njihovim vekovnim planovima. Treba da uradimo sistem restore i da se vratimo u vreme pre nego sto su upali. Boriti se za institucije i vlast da bi se borio protiv njih je glupo gradovi su njihovi sa sela su zaboravili uzmi selo po selo uzeces opstinu uzmi opstinu po opstinu uzeces Srbiju a kad ih opkolih u gradovima i odseces pipke hobotnici onda ih je lako dokrajciti

  3. Samo jos da dodam jebes nase sluzbe da su bile sposobne nebi nam se ovo desavalo Imamo mi jednu na svetu najacu obavestajnu sluzbu sa ogromnim iskustvom i snagom i sa mrezom razvijenom po celom svetu Srpsku Pravoslavnu Crkvu ona je sada na udaru stranih sluzbi i moramo nju da spasavamo ta mreza je stitila ovaj narod zadnjih 1000 godina i sada mi moramo nju da zastitimo

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *