Ешер између науке и уметности

Проучавајући уметнички опус холандског графичара Мориса К. Ешера (1898‒1972), откривамо у његовим радовима невероватну визуaлизацију математичких и физичких принципа. Стога не чуди што су његову уметност највише ценили и схватали пре свега научници.

Уметност и наука, два наизглед различита света, спојена су у јединствени свет Ешерових идеја (хол. Maurits Cornelis Escher). Сферична огледала, перспектива, симетрија, конкавни и конвексни облици, полиедри или Мебијусова трака, геометрија ‒ препознају се у његовим радовима. Многи га убрајају међу „уметнике-научнике“ попут Леонарда да Винчија, Албрехта Дирера, Пјера дела Франческе, Казимира Маљевича, Василија Кандинског, Пита Мондријана, Јозефа Алберса и других.

„Геометрија

„Геометрија“, аутор Морис. К. Ешер

Своју креативност и опсервације утиснуо је у дрворезе и литографије. Одакле је црпао идеје?Примера ради, када је двадесетих година прошлог века посетио Шпанију, био је опчињен геометријским мотивима које је видео у маварском замку у Алхамбри. Тако је уместо апстрактних геометријских фигура почео да формира шаре са мотивима анђела, ђавола, гуштера, риба, птица, инсеката… Те фигуре су биле повезане и графички и концептуално. Да би идеја била јаснија, добро је погледати било који рад из серије Метаморфозе 1967‒68. године.

Структура кристала је такође доприносила комплексном приступу у стварању.
Педесетих година прошлог века инспиришу га научни радови канадског математичара Харолда С. Коксетера, који је повезивао математику и музику и развио систем поделе равни. Тада настаје циклус од четири дрвореза Граница, 1959. године.

Осим са Коксетером, дугогодишње пријатељство и сарадњу на креативном пољу остварио је и са енглеским математичарем и физичарем Роџером Пенроузом. Резултат њихове размене идеја огледа се у графикама Пењање и силажење и Релативност, које изазивају посматрачево око на другачије поимање стварног света извртањем перцепције простора налик оптичким илузијама.

Такође, Морис Ешер је инспирисао људе из (научног) академског света попут Стивена Хокинга, Карла Сезана или Дагласа Хофстатера, који су користили његове илустрације за објашњење научних теорија.

Ивана Ковачевић, РТС.рс

Актуелно

Српски научници у раљама беспарице

Наука је будућност која не може одмах да се исплати, што је и најчеши разлог …

СРПСКА ТРАГЕДИЈА! Држава запошљава батинаше и курве а дели отказе докторима и научницима

Старлете, батинаши и квазинаучници, они с купљеним дипломама, који су се последњих година докопали посла …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons