Проучавајући уметнички опус холандског графичара Мориса К. Ешера (1898‒1972), откривамо у његовим радовима невероватну визуaлизацију математичких и физичких принципа. Стога не чуди што су његову уметност највише ценили и схватали пре свега научници.
Своју креативност и опсервације утиснуо је у дрворезе и литографије. Одакле је црпао идеје?Примера ради, када је двадесетих година прошлог века посетио Шпанију, био је опчињен геометријским мотивима које је видео у маварском замку у Алхамбри. Тако је уместо апстрактних геометријских фигура почео да формира шаре са мотивима анђела, ђавола, гуштера, риба, птица, инсеката… Те фигуре су биле повезане и графички и концептуално. Да би идеја била јаснија, добро је погледати било који рад из серије Метаморфозе 1967‒68. године.
Структура кристала је такође доприносила комплексном приступу у стварању.
Педесетих година прошлог века инспиришу га научни радови канадског математичара Харолда С. Коксетера, који је повезивао математику и музику и развио систем поделе равни. Тада настаје циклус од четири дрвореза Граница, 1959. године.
Осим са Коксетером, дугогодишње пријатељство и сарадњу на креативном пољу остварио је и са енглеским математичарем и физичарем Роџером Пенроузом. Резултат њихове размене идеја огледа се у графикама Пењање и силажење и Релативност, које изазивају посматрачево око на другачије поимање стварног света извртањем перцепције простора налик оптичким илузијама.
Такође, Морис Ешер је инспирисао људе из (научног) академског света попут Стивена Хокинга, Карла Сезана или Дагласа Хофстатера, који су користили његове илустрације за објашњење научних теорија.
Ивана Ковачевић, РТС.рс
