“Или ћете прихватити правила као што је чинила претходна грчка влада или одлазите из еврозоне. Имате недељу дана за размишљање”.
Овако би могао да се сажме садржај предложеног “споразума” Еврогрупе који је грчка влада одбила у среду увече после чега је састанак 19 министара финансија еврозоне прекинут. Наредни састанак “последње шансе” очекује се у петак 20. фебруара.
Кипарски рецепт
За Шојблеа и Диселблома дужничке кризе треба решавати као на Кипру – дугови приватних банака подржављени су и пребачени на пореске обвезнике. То је “добар рецепт”, примењен делимично и у Немачкој: када банке зарађују – зарада иде у њихов џеп, а када губе – плаћају грађани. Манипулација је јасна: “Ево, Грци неће да враћају своје дугове, то значи да морате ви да их вратите”.
Напетост је од тада знатно порасла, јер 28. фебруара истиче уговор који Грчкој обезбеђује приступ новцу Европске централне банке (ЕЦБ).
Уколико не постигне договор о прелазном споразуму који ће јој обезбедити приступ готовини у неколико наредних месеци, Грчка ће се наћи у банкроту и биће принуђена да изађе из еврозоне. Овакав исход представљао би тежак удар за европску монету чије би последице биле несагледиве и вероватно значиле крај евра.
Упркос свему, грчки министар финансија Јанис Варуфакис каже да је оптимиста јер још увек очекује “зелено светло” за прелазни споразум који би Атини дао предах и омогућио да до лета припреми детаљан пројекат за враћање дугова споријим ритмом и са нижом каматом, како сви нови кредити не би били употребљавани за плаћање старих камата, већ и за улагање у реалну привреду.
У среду увече не само да није постигнут договор, већ је дошло до отвореног сукоба између Грчке и остатка еврозоне. О томе јасно говоре одвојене конференције за штампу после прекида састанка.
На једној је председник Еврогрупе, холандски министар финансија Јерон Диселблом, хладно објаснио да је потребан нови састанак у петак како би се видело “шта у ствари Грчка уопште хоће”.
Страх од примера Грчке
Највећа брига “еурократије” у овом тренутку је свакако да друге земље не пођу примером Грчке. Антигрчка пропаганда је зато Варуфакисово објашњење разлога одбијања предлога еврогрупе изоставила у мас-медијима. Суштина сукоба са Атином је идеолошка, пошто Грци заговарају Европу по мери грађана, са социјалним програмима који неће дозволити да хуманитарна катастрофа у којој су се нашли милиони људи – постане само небитан проценат.
На цинизам Диселблома, реаговао је Варуфакис детаљно описујући драматургију састанка који је изгледа пре личио на диктат, него на преговоре. Грк је рекао да је уочи састанка постигао сагласност око нацрта споразума са европским комесаром за економију, француским социјалистом Пјером Московисијем.
Тај нацрт споразума, Диселблом је међутим – једноставно заменио новим текстом из кога је избрисана реченица да је Грчка партнер, а унета она да се “Грчка обавезује да неће доносити једностране одлуке, поготову када су у питању пореска политика, приватизација, реформе тржишта рада, финансијског сектора и пензија”. Помиње се “флексибилност” у погледу спровођења “текућег програма”, оног који су Грци одбацили на изборима.
Другим речима, враћају се “Тројка” и њен диктат.
Варуфакис је одбацио нови текст као “неприхватљив и апсурдан”, јер по њему би овај споразум онемогућио грчку владу да испуни кључна обећања бирачима (исплату најнижих пензија и заустављање хуманитарне катастрофе јер три милиона Грка нема здравствено осигурање).
Кључно питање је хоће ли немачка канцеларка Ангела Меркел пустити свог министра финансија Волфганга Шојблеа да и даље управља “еврозоном” као до сада, не попуштајући ни у чему, по формули “политика еврозоне је поражена у Грчкој не зато што је лоша, већ зато што је Грци нису спороводили”.
Н. Јокић – Вести
