ЕВРОПСКА унија најавила је појачани дијалог са земљама Западног Балкана, како би им објаснила “предности финансирања кроз инфраструктурне пројекте ЕУ”, истовремено упозоравајући владе овог региона да буду на опрезу и да се не задуже превише због кинеских инвестиција које долазе у облику зајмова “са значајним финансијским обавезама”.
Ова забринутост Брисела, на коју је указала Маја Коцијанчич, портпаролка ЕУ, мотивисана је генералним зазирањем Уније према економском продору Кине на европски континент, али је та зебња у неку руку и окаснила, сматрају саговорници “Новости”.
Коцијанчичева је за “Слободну Европу” навела да финансирање ЕУ за инфраструктуру обухвата бесповратна средства која су помешана са кредитима са атрактивним каматама и да је то “у супротности” са кинеским финансирањем. Поручила је и да ЕУ очекује да партнери са Западног Балкана испуне своје обавезе у складу са њиховим споразумима о стабилизацији и придруживању посебно у погледу јавних набавки…
Професор на ФПН и руководилац Центра за студије Азије и Далеког истока Драгана Митровић каже за “Новости” да јој није познато да је Србија кроз неки аранжман са Кином прекршила ССП нити било коју од преузетих обавеза према ЕУ. Она појашњава да средства која нуди ЕУ јесу повољна и да се то види на примеру пројекта железничке станице у Земуну, као и да су ЕУ пројекти квалитетни и да морају да прођу разне анализе, попут утицаја на животну средину:
– Акција ЕУ према земљама које још нису чланице Уније је добронамерна, али њихово отварање ка овом региону, који је био гуран у страну, закаснело је. Оваква иницијатива из ЕУ долази јер се увидело да је Кина овде све присутнија и да је наметнула своје стандарде и начин пословања. А, кроз економско присуство Пекинга, јача и његов политички утицај, што се ЕУ не свиђа.
Спољнополитички аналитичар Немања Старовић каже нам да ма колико политички лидери из САД и ЕУ потенцирали тзв. малигни утицај Руске Федерације у нашем региону, да је јасно да су годинама уназад, мимо протоколарних обраћања, приватно са далеко више подозрења указивали на све снажније економско присуство Кине на простору Западног Балкана, али и на ширем подручју централне и источне Европе.
– Изјава Маје Коцијанчич, која као алтернативу кинеским инвестицијама нуди финансијске инструменте ЕУ, осликава управо ту бојазан Брисела, која се више и не скрива. Чврсто трасирана на путу интеграције у ЕУ, Србија данас ипак добија осам пута мање средстава из Брисела у односу на Бугарску, са којом смо упоредиви по многим критеријумима, и не може свој развој базирати само на лепим речима које стижу из ЕУ – сматра Старовић.
Фото Н. Фифић
Са друге стране, како каже, кроз сарадњу са Кином, Србија је успела да заштити стратешки важне привредне ресурсе попут Железаре у Смедереву и РТБ Бора, у чему нам нико из ЕУ не би помогао:
– Брига коју Коцијанчичева износи у погледу раста задужености и предаје стратешке имовине Кинезима се не може односити на Србију, чији јавни дуг обрачунат по уделу у БДП константо опада и тренутно се, за разлику од многих земаља ЕУ, налази далеко испод границе прописане Критеријумима из Мастрихта.
ЕУ НЕМА ДОВОЉНО НОВЦА
ГЕНЕРАЛНА секретарка Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић каже, за “Новости”, да је ЕУ забринута упливом Кине у Европу, јер она није присутна само у нашем региону, већ и у Италији, Грчкој, Словенији:
– Очигледно је да Кина има новца за инфраструктурне пројекте, а тачно је да то нису класичне инвестиције, већ кредити, при чему су земље Западног Балакана свесне да то оптерећује њихове економије. ЕУ би требало да улаже у инфраструктуру нашег региона, али за то још нема новца.
Д. Р. ЂОРЂЕВИЋ, Новости.рс
