Економија

Фабричке машине у Србији само за музеј

МАШИНЕ за којима раде српски мајстори старе су, у просеку, 27 година. Давно су постале пунолетне, а стручњаци сматрају да међу најстаријим примерцима који се користе има и оних које би могле право на отпад. У трци са “колегама” из западне Европе, где је просек старости опреме око 9,5 година, “експонати” у нашим погонима немају велике шансе. Ситуација се очигледно неће ускоро поправити, а привредници тврде да ће је додатно отежати нови порески прописи. 

Од 1. јануара ће бити укинути порески кредити које су фирме до сада имале за улагања у основна средства, односно машине, опрему и возила.

– Куповина машина ће се рачунати као основица за добит – објашњава Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца Србије. – Предузетницима који набаве нове машине, тако ће, вештачки, на крају године порасти добит. Да им се то не би догодило, многа привредна друштва и предузетници ће избегавати да купују нове алате. То значи да се ситуација у индустрији неће поправити ни у наредном периоду. Овај потез Министарства финансија директан је удар на развој привреде.

И Љубиша Обрадовић, секретар Удружења металске индустрије Привредне коморе Србије сматра да је највећи проблем српске индустрије стар машински парк, јер је у неким погонима опрема стара и по четири деценије. – Пет генерација смо иза остатка света, тако да је наша продуктивност, економичност и рентабилност испод сваког могућег нивоа – прича Обрадовић. – Тешко у тим условима можемо достићи конкурентност наших производа. Ми то, нажалост, постижемо малим платама, чиме се, опет нажалост, поносимо, уместо да развијамо нове технологије.

Обрадовић напомиње да нам нису потребне инвестиције које овде стижу због јефтине радне снаге, већ истиче да Србија треба да стави до знања странцима да жели да се укључи у развој производа, нових технологија и извоз у иностранство.

ТРОШКОВИ ТРИ ПУТА ВЕЋИ

– ПРЕДЛОЖЕНО решење ће вишеструко утицати на повећање трошкова и уопште пословање привредника који улажу у основна средства, пре свега, у опрему и објекте – сматра Маја Пишчевић, извршни директор Америчке привредне коморе у Србији. – Ако бисмо упоредили трошкове пословања ових компанија у 2012. години и почетком 2014. године, дошли бисмо до закључка да се њихово пореско оптерећење повећало скоро три пута, што је на примеру једне наше компаније чланице чак 12,5 милиона евра. Разлог овог повећања је доношење две пореске мере у релативно кратком року – повећање ефективне стопе пореза на добит и укидање пореског кредита.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. Boze, ljudi moji kako da ne vidite na ocigled malome detetu jasno ovo je poslednji udarac na Srbiju i njen narod, sta nije bombama, uranijumom, sta god je valjlo od firmi prodato na napravljene tendere, za 1 evro. Porodicne proizvodne firme su skoro sve, osim nekolicine je u grcu ne bi li opstale, malo se vratite u proslost i bice vam jasno. Selo, ako mislite vasoj deci buducnosti, ovi ce biti crnji za koju godinu od komunista posle rata, ovi su vise gladni. Dobit NISa je 450 miliona evra za proslu godinu a mislim da je prodat za 400.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!