Фармаком, дужан сваком

0
(0)

Мирослав Богићевић је тајкун који је служио за пуњење касе Демократској странци и њеним главарима. Фармаком МБ из Шапца је презадужен, али неким чудом и даље је кредитно способан, па је и од државе добијао повољне, бесповратне кредите. Анализирајући податке о пословању овог концерна, лако се долази до закључка да је ова кула од карата настала да би се новац пребацивао у џепове људи на власти. У међувремену се власт променила, али Богићевић још опстаје. А нова власт је одлучила да га и јавно амнестира, и заборави на стотине милиона евра, колико је Богићевић оштетио државу, банке, своје раднике и сељаке из Мачве.

Милан Маленовић

Потоп настао сломом пословања Интер-копа, тешко ће издржати Мачва и њена околина, јер ће као „ гром из ведра неба“ ударити на подизвођаче, кооперанте и добавчљаче из ове регије, као и банке, фондове и државне резерве чије је седиште ван Шапца. Али кад на ту танку грану стане још и Фармаком из Шапца, у власништву тајкуна Мирослава Богићевића, настаће период „куку-леле“ и у потпуности ће се открити последице „жуте коалиције“ и њених прљавих инвестиционих улагања.
Фармаком Концерн, д.о.о из Шабца (матични број: 17184865) чини у Србији још десет привредних друштава, и то: Млекара, АД, Шабац (07171366), у власништву М. Богићевића и Концерна Фармаком 100 одсто, Рудник олова и цинка Сува Руда, доо (17288849), основао 2008. Фармаком Концерн, Рудник Леце, доо, Медвеђа (17289446) , преузео 2008. Концерн, Рудник и топионица Зајача, АД, Лозница (07121059), у власништву Концерна 100 одсто, Ливница, АД, Пошега (07217013) , у власништву Концерна 68,66 одсто, ПИК Дебрц АД, Дебрц (07171480), у власништву Концерна 88,85 одсто, Индустријски комбинат Гуча АД, Гуча (07146256), у власништву М. Богићевића и Концерна Фармаком 100 одсто, Фабрика акумулатора АД, Сомбор (08046930), у власништву Концерна 100 одсто, М.Б. Реталл гроуп доо, Шабац (20696695) и Зорка Стандард д.о,о, Шабац (07389736) , у власништву Концерна 100 одсто. Зорка-Еxа доо за производњу амбалаже од пластике обрисано је из Регистра АПР-а још 03.07.2006. године и спојено са Концерном.
У иностранству овај концерн има још пет повезаних привредних друштава, и то: Фармаком М.Б. д.о.о, Брчко (Босна и Херцеговина), основан 2009. године, Фармаком М.Б. Зајача дооел, Скопље (Република Македонија), основан 2006. године, Фармаком М.Б. Еуропа СРЛ, Милано (Италија), основан 2009. године, Фармаком М.Б. о.о.о. Москва (Руска Федерација), основан 2011. године и Фармаком М.Б. ГМБХ, Минцхен (С.Р. Немачка), основан 2011. године. Заједнички контролисано друштво Yуфофарм д.о.о, Шабац (20142010) основано је 2006. године са 50 одсто учешћа Концерна, а други сувласник је предузеће Yуфос доо, Београд.
Овај од Демократске странке направљени систем био је опредељен да повуче српско рударство и на почетку 2012. године имао је 3.067 запослених. Баш у то време странка је Концерну доделила и медијску функцију да из блата извади дневни лист Политику, у власништву предузећа Политика новине и магазини доо, Београд. Убрзо после петооктобарског државног удара предузеће је заједно са новинама поклоњено компанији Боде Хомбаха, али је „брак“ са аустријско-немачким и истовременско балканским медијским концерном био неуспешан.
Власник концерна Фармаком, Шабац је Миросав Богићевић, ЈМБГ: 0510953772017, који је предузеће основао 15. јуна 1997. године.
У последње четири године имовина, обавезе и пословни приход концерна Фармаком били су следећи (у милионима динара):

Пословна имовина Капитал Учешће капитала Обавезе Пословни приход
2008. 17.964 3.464 19,28 % 14.500 14.001
2009. 22.110 4.424 20,00 % 17.686 16.740
2010. 31.250 5.813 18,60 % 25.437 20.084
2011. 40.107 6.761 16.86 % 33.346 43.009 

Из ових података јасно се показује да Фармаком Концерн из Шапца има опадајућу стопу покривености укупне пословне имовине сопственим капиталом, јер на крају 2011. године сопственим средствима покрива само 16,86 одсто укупно ангажоване пословне имовине, док су обавезе по кредитима и према добављачима, држави и јавним предузећима достигле, читавих 83,14 одсто вредности те имовине.
Укупна пословна имовина овог Концерна је 40,1 милијарду динара и чини је стална имовина (непокретности, опрема, постројења и транспортна средства) у исносу од скоро 14 милијарди динара, или 34,84 одсто исказане књиговодствене вредности укупне пословне имовине. Разлику од 24,8 милијарди динара чини обртна имовина, исказана у књиговодству матичног и зависних друштава, или 61,88 одсто укупне вредности пословне имовине, док су одложне пореске обавезе 1,3 милијарде динара, или 3,28 одсто.
Оно што највише забрињава у анализи пословања овог Концерна је исказана књиговодствена вредност залиха од 18,2 милијарде динара, или више од 180 милиона евра. Залихе у рударству представљају финансијски нерешив проблем, јер се морају финансирати скупим кредитима. Само у односу на претходну 2010. годину вредност залиха у овом Концерну повећана је за 7,7 милијарди динара, или за више од 75 милиона евра.
Сама чињеница да се овај Концерн бави разнородним пословима (прерадом млека и производњом млечних производа, класичном обрадом земљишта, производњом акумулатора, рударском производњом, ливарством и издавањем дневних новина) говори да нешто није у реду у систему овог привредног субјекта, који се некад називао пословним системом.
Укупне обавезе Концерна су 33,3 милијарде динара, од чега дугорочни кредити 14,7 милијарди динара, девет милијарди динара обавезе по краткорочним кредитима и 9,6 милијарди обавезе према добављачима, јавним предузећима, држави и запосленима.

Концерн у дуговима

Само обавезе по основу узетог кредита у 2011. години у висини од 120 милиона евра од Међународне финансијске корпорације, преузете у име и за рачун Фармакома, чине велико оптерећење за ову групу привредних друштава. Ако је у том аранжману било посредника који су себи узели (преко или мимо рачуна) удео у аранжирању тог посла, ситуација је још тежа за дужника. Поставља се оправдано питање чиме је овај ионако презадужени Концерн гарантовао за овај кредит, или је те обавезе на себе преузела сама држава директно, односно посредством неке пословне банке која има Србију за већинског власника!
Презадуженост Концерна Фармаком најбоље се огледа у огромном повећању расхода за камате, које су у 2011. години износиле пет милијарди динара, или више од 50 милиона евра. То је повећање расхода по основу камата и курсних разлика на узете кредите у односу на претходну годину за 73 осто. Ти расходи су у 2011. години достигли,чак, 11,4 осто укупног пословног прихода. Заиста је невероватно да се овај Концерн задужио за 333 милиона евра, односно да је нашао довољно наивних поверилаца.
Само матично друштво Фармаком и друга четири друштва у његовом саставу имају укупне обавезе веће од 40,9 милијарди динара, што се након консолидације, односно умањења за интерне обавезе, своди на укупне обавезе по консолидованом билансу од 33,3 милијарде динара. Следећа зависна друштва овог Концерна имају највеће обавезе (у милијардама динара): Фармаком, д.о.о Шабац, матично друштво 17,8, Млекара, АД, Шабац 8,5, Фабрика акумулатора АД, Сомбор 6,5, Рудници и топионица АДМ Зајача 5,4, Индустријски комбинат Гуча 2,7 милијарди динара.
Једно новинарско истраживање од лета 2010. године показало је да је републички Фонд за развој од укупно 17 милијарди динара, колико је имао на располагању за кредитирање малих и средњих предузећа, Богићевићевим фирмама дао укупно 380 милиона динара, уз каматне стопе од 0,5 до 2,5 одсто. Корисници су били: Фармаком МБ (сврстан од стране АПР-а у велика предузећа) 270.000.000 динара, Млекара Шабац (разврстана од стране АПР-а у велика предузећа) 100.000.000 динара и Ливница Пожега (недоступни подаци АПР-а) 10.000.000 динара.
Уништење комплекса фабрика Зорке Шабац и АИК Шабац, укључивши у то и локалну трговину и пословну банку, и покушај млађаних кадрова петооктобарске револуције да на темељима задуживања подигну системе Интер-коп и Фармакоп коштаће народ Мачве најмање десет година беде. За то време кадрови Демократске странке, па таман и формирали странку Западна Србија, покушаваће да још једном обману народ Мачве, јер нова коалиција на власти нема стручности да истражи све махинације и финансијске малверзације претходне жуте коалиције и њених кадрова. А Мирослав Богићевић нека трља главу са оним из Демократске странке, који су га увалили у овај галиматијас. Он од својих проблема није ни пре знао одакле да крене, а ДС му је утрапила још и дневни лист Политику, у који, према нашим сазнањима није ни ступио као један од два равноправна управљача.

А. 1

Филип македонски убија рударе

Шабачки големаш (тајкун) Мирослав Богићевић купио је рудник Леце код Медвеђе, по сопственој изјави, за потребе својих компанија, пре свега у производњи акумулатора, чији је најпознатији бренд блацк хорсе. Осим олова, у руднику Леце има и значајних количина злата, сребра и цинка. Процењује се да само на једном јаловишту, названом Брана 9, има руде у вредности од најмање 50 милиона долара, док неки верују да тамо лежи чак и целих 100 милиона долара.
За Леце је својевремено била заинтересована једна енглеска компанија коју воде потомци истих оних стручњака који су пре Другог светског рата радили на пројекту овог рудника. Ипак, државна врхушка је одлучила да се Леце у поступку приватизације прода домаћем милијардеру и једном од највећих спонзора Демократске странке, Мирославу Богићевићу. Иза ове изузетно повољне куповине, као уосталом иза целог концерна Фармаком МБ, стајао је Душан Петровић, бивши министар из редова ДС-а, али и цео врх поменуте партије који је на овај начин извлачио новац и пребацивао га на скривене рачуне у иностранству.
На функцију директора рудника Богићевић доводи Филипа Петровског, македонског држављанина који са рударством нема додирних тачака, али се зато одлично разуме у малтретирање радника и стварање незаконитог екстра профита за свог газду и његове жуте менторе. За његова директоровања примљено је и поново отпуштено 1.500 људи. Давор Миланов, управник јаме, сам је дао отказ и побегао главом без обзира, јер није више могао да трпи потресне сцене нехуманих услова у којима раде рудари. Пре подношења оставке буквално је плакао пред радницима.
Рудари су морали да раде и по 12 сати дневно за плату која није довољна ни за обично преживљавање. Уговори са радницима се, истина, потписују уз навођење плате од 40.000 динара месечно, па и више, али се исплаћује између 18.000 до 30.000 динара. „Стручњаци“ које је из Македоније довео Петровски, добијају дупло већу плату од оне коју примају домаћи радници на истом радном месту.
Да би уштедели, власници и директори рудника новопримљене рударе без икакве обуке одмах шаљу на рад. Из тих разлога је један тек свршени гимназијалац добио упалу плућа, пошто није знао да је јама пуна влаге. После боловања му је одмах уручен отказ, јер радници у Богићевићевим фирмама не смеју да се разбољевају. У Лецу је изричито забрањено и синдикално организовање – ко приступи неком синдикату добија моментални отказ.
Леце нема пројекат за данашњи изглед и површину, тако да рудари не могу да остваре ни право на бенефицирани радни стаж. И безбедност на раду је непознат појам за менаџмент који је довукао Богићевић. Просечно се сваког другог месеца догоди несрећа са тешким последицама.
Пошто се све ради без пројекта, а тако је исто направљена и пруга којом иде возић са рудом, редовно долази до искакања вагона. Претпрошле године су двојица рудара смрскана под теретом вагона који су излетели из шина на месту од раније названом „кривина смрти“. Обојица су на срећу преживела, али су доживотни тешки инвалиди.
Најстрашнија несрећа је избегнута пуким чудом. По закону у приручном магацину сме да буде највише 500 килограма експлозива. Пошто се Петровски и његови сарадници нити разумеју у закон, нити желе да троше новац на редовни транспорт, у руднику се налазило пет тона експлозива. Због најављеног доласка инспекције, експлозив је склоњен у један од тунела рудника који се није користио.
Испод поменутог тунела су други радници копали нови тунел, опет без икаквог пројекта. Пробијајући такозване лепезе, вертикалне тунеле који спајају различите хоризонте, наишли су и на експлозив. Пет тона експлозивних материја се обрушило на несрећне рударе и самим чудом није дошло де експлозије која би прогута целу смену и комплетно уништила рудник и околину.

А. 2

Амнестиран

Господин Богићевић је био први на листи за хапшење. Већ се паковао на дугогодишње одсуство од слободе. Неко је, ипак, одлучио да амнестира Богићевића. Предпоставља се да је ту одлуку донео Миодраг Ракић, да Богићевић, у тренуцима растројства у притвору не одвеже језик, и опише како је, и колико новца, преко рачуна његове компаније и повезаних предузећа, отишло у џепове Демократске странке, Бориса Тадића, Миодрага Ракића, Душана Петровића, и где су та конта, у којим банкама по белом свету.

 

Таблоид

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Мораторијум: Ако прихватите застој у отплати кредита имате три опције после тога

5 (1) Народна банка Србије донела је одлуку о новом одлагању отплате кредита за два …

Пензионеру пресео мораторијум на кредит

4.8 (6) Да ће ванредно стање да направи многе ванредне ситуације, могло се наслутити. У …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend