Србија је у канџама болесних амбициозних будала. Веома ретких примерака веома самоуверених комплетних будала. Сада ће готово седам година како те амбициозне будале воде некакве преговоре са шиптарском терористичком бандом која је уз помоћ НАТО пакта окупирила 18% територије Републике Србије и са ње протерала преко 250.000 Срба. То нису никакви преговори у правом смислу те речи већ фингирана позоришна представа у којој званичници који представљају Републику Србију раде по протоколу странаца који су их и инсталирали у врх власти у Србији. Тако имате ситуацију да инсталирани велеиздајнички режим после седам година преговора излази са планом за те преговоре?!
У врх те тзв. државне велеиздајничке власти инсталиран је Александар Вучић за кога је познато да од времена када је завршавао студије на Београдском Универзитету одржавао редовне контакте са бар три обавештајне службе од којих је само једна локална. Политичку каријеру почео је код Војислава Шешеља мада је и ту инсталиран по наредби тадашњег шефа српске службе безбедности Јовице Станишића. Многи кажу како је Војислав Шешељ политички отац Александра Вучића што није тачно. Прави политички отац Александра Вучића је Јовица Станишић. Вучић је грло из његове ергеле баш као и Војислав Шешељ као и већина тадашњих радикалских првака. Да буде за утеху Јовица Станишић тада а ресор ДБ-а пре тога направио је комплетну српску опозицију осим СПО и Вука Драшковића иза кога су стајали делови војне контраобавештајне службе ЈНА.
14.03.1990.
Све странке и политички покрети који су учествовали на првим вишестраначким изборима у Србији 1990. године били су под строгом контролом тадашњих цивилних и војних служби. То се није променило ни до данас. Ни данас на политичкој сцени у Србији не постоји аутохтони српски политички покрет а да није контролисан од стране служби безбедности. Данас се та контрола за разлику од почетка деведесетих одрађује много суптилније али се и даље све контролише и ништа не препушта случају. То наравно не би био некакав велики проблем да Србија има српске службе безбедности што на жалост није тако. Српски сектор безбедности постао је само сервис страних служби и то је тако у мањем или већем обиму још од осамдесетих година прошлог века када су делови војних и цивилних служби активно учествовали у рушењу режима Николае Чаушескуа у Румунији. Главну улогу у рушењу режима Николае Чаушескуа бар када је Србија у питању тада је имала војна контраобавештајна служба ЈНА. То је била и прва обојена револуција која нам се непуну деценију касније вратила као бумеранг када су исте службе које су уклониле Чаушескуа у Румунији то исто одрадиле у Србији у октобру 2000. године рушећи Слободана Милошевића.
Падом Слободана Милошевића комплетан српски систем безбедности је тотално урушен и уништен. Читаве агентурне мреже које су цивилна и војна служба деценијама постављале широм Србије како би комунистички режим бранили од контрареволуције и побуне доспео је у руке странаца. Српски систем безбедности који на жалост никада није ни постојао као српски систем безбедности неутралисан је изнутра уз помоћ корупције. Нерви систем државе је паралисан и умртвљен те је тако направљен огроман простор за продор страних обавештајно агентурних система које су потпуно били у рукама странаца. Тако је агентурна мрежа којој су припадали Александар Вучић и Војсилав Шешељ исто допала у руке странаца. Александар Вучић који је до тада био само пропагадно оруђе гурнут је у ватру одласком Војислава Шешеља у Хаг. До тог одласка Шешеља у Хаг је и дошло како би се током његовог одсуства преузела или разбила Српска радикална странка што је и урађено током 2008. године када је Томислав Николић формирао Српску напредну странку којој се који месец касније придружио и Александар Вучић. Војсилав Шешељ је јавно говорио ко је, када и како заврбовао Томислава Николића а потом и Александра Вучића.
Александар Вучић је био одличан материјал за обраду страних служби јер су сви у обавештајном сектору знали о његовим хомосексуланим склоностима и његовој болесној амбицији а о томе су постојали и трагови у полицији јер је Вучић у више наврата хапшен у друштву хомосексуалних проститутки и транвестита. Оно што је страним обавештајцима било још много занимљивије код њега је његова болесна амбиција која је дубоко задирала у патологију и која је поред Вучићеве хомосексуланости представља одличан микс за контролу и управљање. Тако је Александар Вучић након више сусрета са представницима стране службе одлучио да напусти СРС и пређе у СНС код Томислава Николића. Он је за разлику од Томислав Николића био савршен специмен којег је било могуће увести у оно што су на западу називали Новим светским поретком. Многи у Србији мисле да је идеја стварања Новог светског поретка нешто ново што је настало после другог светског рата што није тачно.
Духовним оцем Новог светског поретка може се сматрати Сесил Родес, британски милионер, рударски магнат и политичар који је уз помоћ финансија куће Ротшилд остварио комплетан монопол на вађење злата и дијаманата на афричком континету и тако у веома кратком року постао баснословно богат и утицајан. Он је први тежио ка поновном уједињу САД са остаком тада још Британске Империје. Иначе ноторни хомосексуалац и алкохоличар умро је веома рано у његовој ако се не варам четрдесет осмој години живота. Пре своје смрти створио је тајно друштво које је интерно било познато као друштво изабраних. То друштво је било посвећено очувању и експанзији Британске Империје. Припадници тог тајног друштва изабраних у огромном броју долазе са Оксфорда и Кембриџа и један од главних услова за улазак у то друштво изабраних био је да се не смеју женити што великом броју оних који су иницирани у друштво изабраних и није тешко падало јер се радило о људима који су били ноторни хомосексуалци и педофили.
Сесил Родес је своје комплетно огормно богатство оставио у наслеђе Натанијелу Ротшилду под условом да га користи за стварање Новог светског поретка и стварање светске владе која ће бити под контролом и управом британских империјалиста. Чланови друштва изабраних постају готиво сви водећи политичари и индустријалци англосаксонског света тако да су ту највиши кругови тог тајног друштва пре, за и после Првог светског рата готово сви водећи политичари Велике Британије и САД. Из тог тајног друштва изабраних израстају прво Краљевски Институт за међународне односе у Лондону 1920. године, амерички Савет за спољне односе 1921. године, Билдербергер група 1954. године, Римски клуб 1968. године и Трилатерлна комисија 1973. године.
Оно што је занимљиво поменути у вези друштва изабраних Сесила Роудса је чињеница да су готово сви припадници тог друштва окултисти и да је њихова незванична религија базирана на Теозофији Мадам Блавацки. Из једне гране тог друштва изабраних изникнуће и идеја о једној светској религији коју данас познајемо под именом екуменизам.
Углавном реч је о огромном економском, политичком, социјалном, образовном и војном систему који од краја 19. века веома активно покушава да оствари комплетну контролу над читавим светом којом би владао уз помоћ једне светске владе и једне светске религије.
Тај и такав систем доводи Александра Вучића на власт у Србији што је најлакше проверити и доказати ако се оде на веб сајт испоставе Трилатералне комисије у Србији која је код нас позната као мост исток-запад и када се погледа листа њихових чланова http://www.ewb.rs/members.aspx. Та организација у Србији и њени припадници су само локални изданак оне идеје Сесила Роудса о успостављању контроле и владавине над светом како би се сачувала и раширила Британска Империја. Задатак припаднике организације Исток Запад у Србији је да Србију и Србе уведу у Нови светски поредак те рецимо отуда не треба да чуди ни чињеница да је премијерка Ана Брнабић припадник те организације као и министарка Зорана Михајловић и један од главних пропагандиста напредног режима Жељко Митровић. Тако данас у Србији на месту председника владе имамо особу која никада није нити кандидована нити гласана на било којим изборима.
Александар Вучић није ништа друго него обичан глобалистички пајац као и многи на том политичком отпаду познатом као Српска напредна странка. Реч је углавном о веома амбициозним и грамзивим будалама одраслим и образованим у комунистичком систему којима је страно све што је српско и који све што је српско почевши од традиције, вере и историје доживаљају као нешто страно и непријатељско. Зато данас у Србији имамо државне пројектте велеиздаје и предаје територије шиптарским терористима док се унутар земље режимска и окупациона пропаганда усмерава на затирање традиције и крајње уништење српске цркве што је добрим делом и одрађено. Тако се данас Београдом шетају содомити док се то исто онемогућава мајкама и породицама. Зато данас у Србији имамо присилну вакцинацију деце и тотално урушавање традиционалних социјалних и друштвених вредности. Зата данас тзв. председник Србије вечерава у ресторану са масовним убицом Срба док је са другим масовним убицом Срба на простору Косова и Метохије чак направио и политичко-пословну коалицију.
Зато се данас у Србији присилно затварају летњи кампови за децу где се деца уче љубави и патриотизму а јавно у школским књигама и у образовању пропагирају болесне настарне содомитске идеје. Зато Србијом данас влада болесна велеиздајничка клика којој је место пре свега у лудници јер је тим лудацима и амбизизним болесницима пре свега потребно клиничко лечење. Да на залазимо у то колико је њих појео мрак окултизма и секти којима припадају укључујући и садашњег председника Србије Александра Вучића који је одмах по доласку на власт инициран у веома деструктивно тајно друштво.
Зато се данас Србији и Србима на врат намиче омча око врата а намичу је инсталирани амбициозни и грамзиви лудаци.
Зато данас Србијом владају глобалистички пајаци попут Александра Вучића који од доласка на власт води рат против свега српског, традиционаног и моралног. Зато се данас напада Српска Православна Црква свим средствима а за увођење Срба у Нови светски поредак користе локални криминалци, нарко мафија и амбизиозни грамзиви болесници којима је место на психијатрији.
Питање је само докле ће онај огромни већински део Србије који броји преко 85% укупног становништва рећи доста и на сред Теразија спровести важеће Законе државе.
Милинко Милинчић
Србија данас
