Да ли је Млађан Динкић, министар финансија, у стању да по питању висине јавног дуга „окрене кола у рикверц”? Да ли је реално да се тај ниво у 2014. године спусти на 58 одсто БДП-а након тренутних 60 процената, односно очекиваних 65 одсто за 2013. годину како је он најавио?
При том и сам министар финансија признаје да нам годишње треба 4,5 милијарди евра за финансирање главнице дуга, камате и дефицита буџета.
Динкић је најавио и да ће се убудуће јевтиније задуживати тако што ће повољнијим зајмовима oтплaћивати скупљe. Нема сумње да рачуна на задуживање у еврообвезницама код којих се принос у случају Србије спустио на пет одсто на десетогодишње и на 4,3 одсто на петогодишње папире. Камата, истина, никада није била нижа. Међутим, не зна се колико ће тај тренд трајати.
Иван Николић, сарадник Економског института сматра да је Динкићев став – преоптимистичан.
– Био бих задовољан да ниво јавног дуга више не расте и да се заустави на нивоу 60-65 одсто. Обарање јавног дуга је, по мени могуће, само једнократним већим приливом, односно продајом нечег великог попут „Телекома” или ЕПС-а. Иначе, у кратком року, до 2104. године, нема говора да се то постигне. Не примећујем да неко други дели његов оптимизам – каже Николић.
Он потврђује да се сада јевтиније задужујемо него у истом периоду прошле године. То показује да су инвеститори спремни да нам под повољнијим условима позајме новац. Промењена је и стратегија задуживања, јер се више задужујемо у иностранству што носи валутни ризик у време када дуг у будућности стиже на наплату. По Николићевим речима, добро је што је еврообвезницама пронађен алтернативни начин финансирања буџета, јер домаћи инвеститори – банке – више немају исту преговарачку позицију.
– Валутни ризик може бити непријатни фактор изненађења. Таква искуства смо, уосталом, имали и то није немогуће с обзиром на притисак који постоји због високог нивоа јавног дуга који је тешко сервисирати– каже овај стручњак.
По Николићевим речима, прилив од ПДВ-а је много мањи од очекиваног што није добар сигнал и може се догодити да пореска реформа, ако је проузроковала пад привредне активности, може да направи већи проблем него што смо имали.
– Паралелно са фискалном реформом потребне су нам инвестиције. За сада можемо само да се ослонимо на радове најављене у „Железници”, „Фијату” и Нис-у. Код нас извоз не може да ублажи ефекат мера штедње, јер робни извоз чини само 20 одсто БДП-а. Значи импулса тражње са те стране нема. Само домаћа тражња може да утиче на раст, а она је сада, услед мера штедње, смањена. Да није било јавне потрошње у прошлој години питање је да ли би пад БДП-а био само два одсто или и већи – сматра Николић.
.jpg "Годишње нам треба 4,5 милијарди евра за враћање дугова")
Да ризик повећања буџетског дефицита може да поквари рачуницу министра Динкића о смањењу јавног дуга потврђује и Мирослав Здравковић, уредник сајта макроекономија.орг.
– Повећање стопе ПДВ-а у последњем тромесечју 2012. године довело је до мање привредне активности, мањих пореских прихода, већи је буџетски дефицит, мања је потрошња буџета – каже Здравковић.
У децембру су приливи у буџет износили 69,1 милијарду динара и били су мањи номинално за 4,3, а реално за 14,7 одсто у односу на исти месец 2011. Дефицит је износио 30,6 милијарди динара и само је био већи у фебруару (31,2 милијарде), а у априлу 2012. имао је сличну вредност (30,2 милијарде динара).
– Пад наплате основних пореских извора у децембру и у последњем тромесечју је забрињавајући. У децембру је наплаћено ПДВ-а у износу од 31,2 милијарде динара што је номинално мање за 30,2, а реално за 37,8 одсто у односу на исти месец 2011. године. У последњем тромесечју, а упркос повећању стопе ПДВ-а, или управо из тог разлога, наплаћено је ПДВ-а у износу од 103,3 милијарде динара, што је номинално мање за четири одсто у односу на исто тромесечје 2011. године, док је реално смањивање износило 14,5 одсто и ово је најдубљи пад наплате пореза од другог тромесечја 2009. године – каже Здравковић.
У збиру од ПДВ, царина и акциза наплаћено је 48,2 милијарде динара, што је номинално смањење за 26,4 одсто, а реално за 34,4 одсто.
Економиста Драгован Милићевић каже да цена задуживања зависи од многих фактора. Прво од цена капитала на међународном финансијском тржишту. Сада је цена капитала прихватљиво ниска, али је питање колико ће да буде убудуће.
– Важније је како нас рејтинг агенције процене, односно који нам ранг дају. Сада су нам смањили рејтинг, што ће утицати на стање дуга. Даље задуживање зависи и од тога каква је макроекономска, односно фискална позиција и стање задужености. Фискални капацитет државе је такође веома битан. Ми се сада задужујемо да враћамо стари дуг, што може да буде прихватљиво до тренутка док су кредитори спремни да нас подржавају, тј. да се можемо задужити више него што треба да вратимо стари дуг. Све је веома неизвесно и подложно великом броју фактора који су углавном са негативним дејством – објашњава Милићевић.
