Голубачка тврђава угрожена фушерајем извођача радова на реконструцији најлепше српске тврђаве

ЈЕДНА од најлепших грађевина на Дунаву – Голубачка тврђава преживела је векове, а стручна јавност је забринута како ће преживети најновију обнову. Није им јасно да ли радови на заштити тврђаве представљају обнову или импровизацију обнављања. Питају се и да ли је могуће да Европска унија, која је дала 6,6 милиона евра за очување и уређење голубачког комплекса, више од нас жели да сачува наш споменик културе!

Реконструкција саме тврђаве поверена је фирми “Орнамент – инвестинжењеринг”, која има све потребне лиценце за рад на споменицима културе од изузетног значаја. Посао је добила путем тендера, а главна препорука јој је била прилично нижа цена у односу на друге извођаче, чак 500.000 евра мање од оне коју је пројектант предвидео. Пројектант је предвидео да ће обнова саме тврђаве коштати 2.200.000, а “Орнамент” да ће исти посао завршити за 1.700.000 евра! Како су пришли послу, тако и раде – помоћу штапа и канапа, а не по упутствима и пројекту. По свему судећи, оно што су до сада урадили мораће да сруше и крену из почетка, јер су зидали погрешним каменом. Уместо сивим, какав се употребљавао у средњем веку, зидове поправљају жутим каменом. Тако да бедеми који спајају тврђаву са Турском кулом делују неприродно.

– Радови се изводе без присуства стручног лица. На градилишту је грађевински инжењер без искуства у раду на споменику културе, мајстори нису вични раду са каменом, не праве квалитетан малтер, не перу песак и камен од муља – каже архитекта Марија Јовин, која је урадила комплетан пројекат реконструкције и уређења Голубачке тврђаве, на основу кога је Европска унија дала 6,6 милиона евра. – Не поштује се начин средњовековног зидања и мајстори неуко ређају прљаво камење, спајајући их лошим малтером. Притом, најстарији делови тврђаве зидани су жутим каменом, док су поправке и доградње у турско време рађене сивим, тако да изведени зупци представљају конзерваторску дезинформацију и неистину. Сва моја упутства извођач игнорише.

Наша саговорница открива да је случајно спречено да извођач сруши зупце на Палати, који су јединствени доказ да је утврђење грађено када је Голубац био у саставу Римског царства.

– Нико од извођача не осећа финоћу тих кула, тог градива, рељефа, као да им је једини циљ да узму новац и оду.

Александар Петровић, директор “Орнамента”, рекао нам је да нико из овог предузећа нема право да даје изјаве о радовима на Голупцу и упутио нас на надлежне из аустријске агенције “Ада”, преко које Европска унија уплаћује средства за реализацију пројекта.

– Градилиштем на самој тврђави руководи одговорни извођач радова – архитекта – тврди Клаус Капер, директор канцеларије “Ада” у Београду. – Његово присуство на самом градилишту условљено је обимом радова. За зидање кула и бедема користе се камен и малтер који су одобрени од стране конзерваторског надзора Републичког завода за заштиту споменика и пројектанта, о чему постоје и писани докази са њиховим потписима.

Пројектант Марија Јовин, међутим, каже да је реч о озбиљном неспоразуму. Наиме, дозволили су да се само са унутрашње стране ради са жутим каменом, јер је сиви, какав се употребљавао у средњем веку, тешко наћи. Она тврди да никада не би дала сагласност да се на споменику културе изводе конзерваторске дезинформације.

– Постоји више разлога који овај пројекат чине тешким за спровођење – објашњава Капер. – Објекат је стар седам векова, поједини делови су тешко доступни и налазе се на археолошком налазишту. Пројектом је било предвиђено зидање зидова и израда конструкција над већ раније реконструисаним зидовима, а да није проверено њихово право стање, што се показало погрешним, поготову у случају палате у оквиру тврђаве.

Радове су успориле и временске прилике. Конзервација трвђаве ради се искључиво кречним малтером, који може да се користи само када је спољна температура изнад пет степени, па је зидање у зимском периоду било могуће у ограниченом броју дана.

– Планирано је, и засада нема назнака да ће бити мењано, да се реконструишу све куле, палата, бедеми. Очекујемо да се највећи део радова заврши до краја јуна 2016. године, како је и било предвиђено. У случају да се укаже потреба биће покренута процедура за продужење рока.

Отежавајућа околност је и да се радови на тврђави обављају уз проток саобраћаја. Свакодневно зидове тврђаве тресе неколико стотина аутомобила који пролазе кроз њу. Измештање саобраћаја може се очекивати током децембра ове године. Тада је планиран завршетак радова на тунелу у путној обилазници око тврђаве.

– Урађено је првих девет метара тунела са голубачке стране – каже Капер. – Радови су почели касније од планираног због усклађивања техничке документације са стварном ситуацијом на терену. Оригинални пројекат је урађен са таквим геодетским подлогама које су предвиђале улаз у тунел на погрешном месту. Извођач, предузеће “Планум”, морао је поново да сними подлоге и измени техничко решење улаза у тунел.

Динамика радова условљена је и археолошким истраживањима, која још нису завршена. А, проблем представљају зграда бензинске пумпе и напуштени ресторан, за чије уклањање су задужени НИС и Република Србија.

– Са изградњом обилазнице и уклањањем ових објеката биће отворен фронт за брзи завршетак радова на инфраструктури – тврди Капер.

Иначе, целокупан посао уређења голубачког комплекса ради пет извођача. Београдска фирма “Кото” завршава Визиторски центар, који се налази у непосредној близини тврђаве.

 

СВРШЕН ЧИН

ПОРЕД предузећа “Сафеж” (Safege), у надгледање радова је кроз тзв. конзерваторски надзор укључен и Републички завод за заштиту споменика културе. Директорка Завода Мирјана Андрић недавно је са екипом стручњака обишла градилиште. А шта је тамо затекла, за “Новости”, каже:

– Конзервација бедема је лоше урађена, употребљен је погрешан, жути камен. Тај зид ће морати да се руши. Грешке се догађају, али важно је да се споменик сачува. Појачаћемо стручни надзор, а извођач радова – “Орнамент” мораће да сарађује са пројектантом Маријом Јовин. Довели су нас пред свршен чин, нико нас није питао приликом избора пројектанта, а ни извођача.

СПОРАЗУМ

ПРОЈЕКАТ ревитализације Голубачке тврђаве реализује се на основу споразума о сарадњи који су потписали Министарство привреде, Министарство за европске интеграције, Општина Голубац, предузеће “Тврђава Голубачки град” и Аустријска развојна агенција. Јавно предузеће “Тврђава Голубачки град” које су основали Република Србија и Општина Голубац је инвеститор и један од потписника уговора са свим извођачима и надзором.

 

Драгана Матовић, Новости