НЕМАЧКИ лист Rheinische Post објавио је да је Берлин – од 2010. до 2014. – од Атине добио 360 милиона евра камата на кредите одобрене за оздрављење грчке презадужене економије.
Лист се при том позвао на немачко Министарство финансија којим руководи Волфганг Шојбле. При том је навео да ће немачки буџет од „грчких камата“ наредних година имати много скромније приходе – по 20 милиона евра годишње.
У интервјуу пословном листу Handelsblatt, Франк Валтер Штајнмајер није крио да Берлин жели Грчку у еврозони из разлога који нису само економски:
„За Европску унију ће бити колосалан удар ако не успе – са свом својом моћи и искуством у достизању политичких компромиса – да једну од својих држава доведе до успеха на путу финансијског оздрављења“.
Штајнмајер је имао у виду „колосални удар по ауторитету ЕУ“. Зато је открио да су „међународни партнери Грчке спремни да чују њене нове идеје“. Самој Атини је поручио да „изађе са озбиљним предлозима“.
Бивши шеф америчког Федералног система резерви Алан Гринспен рекао је почетком фебруара да ће Грчка вероватно напустити еврозону јер се неће наћи ни једна земља која ће хтети да јој помогне.
Потом је француски премијер Мануел Валс објавио: да је Париз спреман да Грцима помогне и да изађу на крај са финансјским проблемима и да остану у еврозони.
Грчки министар одбране Панос Каменос наговестио је да ће Атина – ако се не нагоди са ЕУ и ММФ – помоћ затражити „у САД, Русији и Кини“.
Факти
