Грчка отвара истрагу како је земља доспела под контролу међународних поверилаца

Грчки парламент формира комисију чији ће чланови проучити и период од октобра 2009. до маја 2010. године и потписивање првог кредитног споразума с ЕУ, ЕЦБ и ММФ 2010. године, како би се „расветлиле околности, догађаји, чињење и нечињење који су допринели потписивању тог споразума, укључујући могуће фалсификовање података о дефициту државног буџета за 2009. годину“

Иницијатори су партије владајуће коалиције уз образложење: „Државни дуг је порастао на 180 одсто БДП у односу на 127,1 одсто 2009. године, ниво незапослености је порастао на 27 одсто у односу на 9,5 одсто 2009. године, укинуте су све мере за заштиту радника због потпуног укидања регулативе везане за тржиште рада, социјална држава је престала да постоји, а друштво преживљава хуманитарну кризу без преседана у комбинацији са најдужом мирнодопском рецесијом“
ГРЧКИ парламент формира специјалну комисију за истрагу како је земља доспела под контролу међународних поверилаца.

Одговарајући предлог доставиле су скупштини посланичке групе провладиних странака – Коалиције радикалних левичара (Сириза) на челу с премијером Алексисом Ципрасом и Независни Грци на челу с министром националне одбране Паносом Каменосом. Предлог је потписало 149 посланика Сиризе и 13 парламентараца Независних Грка, који имају већину (162 посланичка места) у једнодомној скупштини Грчке која има 300 посланичких места.

Представници провладиних партија образложили су потребу формирања парламентарне комисије за истрагу последица примене меморандума тиме што се после пет година мера оштре штедње и праћења од стране поверилаца грчко друштво и привреда налазе у изузетно тешком стању.

„Државни дуг је порастао на 180 одсто БДП у односу на 127,1 одсто 2009. године, ниво незапослености је порастао на 27 одсто у односу на 9,5 одсто 2009. године, укинуте су све мере за заштиту радника због потпуног укидања регулативе везане за тржиште рада, социјална држава је престала да постоји, а друштво преживљава хуманитарну кризу без преседана у комбинацији са најдужом мирнодопском рецесијом“ – наводи се у образложењу.

По мишљењу посланика владајуће коалиције, „Грчка се претворила у заморче новог социјално-економског модела“ који је милионе њених грађана довео до незапослености и сиромаштва уз истовремено сужавање саме сфере демократије и грубо кршење грађанских, социјалних и економских права становника земље.

Како се наводи, комисија треба да проучи питања насталих у оквиру реализације такозваних меморандума о разумевању који су пратили два споразума с међународним повериоцима (ЕУ, Европска централна банка и ММФ) о давању кредита Грчкој у износу око 240 милијарди евра у замену за мере оштре штедње.

Такође, комисија ће проучити питања везана за спровођење меморандума од 2009. године до победе партије Сириза на парламентарним изворима у јануару 2015. године и „утврдиће одговорност политичара из тог времена који су донели одлуку о уласку земље у режим предвиђен меморандумима о контроли и праћењу, а још реализовали конкретне мере које су нанеле штету интересима друштва, државним финансијама и привреди и претворили у жртву грчки народ“.

Између осталог, чланови комисије ће проучити период од октобра 2009. до маја 2010. године и потписивање првог кредитног споразума с ЕУ, ЕЦБ и ММФ 2010. године, како би се „расветлиле околности, догађаји, чињење и нечињење који су допринели потписивању тог споразума, укључујући могуће фалсификовање података о дефициту државног буџета за 2009. годину“.

Биће проучени и услови под којима је закључен други кредитни споразума у периоду од маја 2010. године до новембра 2011. године, као и „реструктуризација грчког дуга (према приватним инвеститорима) која је спроведена 2012. године и која је довела до обезвређивања активе осигуравајућих пензијских фондова, финансијске пропасти малих држалаца грчких обвезница и истовремено створила потребу за рекапитализацијом банака“.

Што се тиче периода од јуна 2012. до јануара 2015. године, треба проучити услове у којима је спроведена реструктуризација грчког банкарског система.

 

Факти