ХАРАЧ РАЈО! Држава сваком грађанину месечно узме 54.70 одсто плате

БЕОГРАД – Ако се томе дода чињеница да већина послодаваца исплаћује минималну или зараду ретко већу од противвредности од 200 евра јасно је каква је куповна моћ грађана Србије, наведено је у анализи МПП-а.

Они су, у оквиру ширег истраживања на нивоу земаља југоисточне Европе, анализирали колико је у нашој земљи укупно оптерећење просечног запосленог грађанина порезима, таксама и осталим дажбинама и колико од просечне бруто плате запосленом остаје за све животне потребе.

Резултати показују да су намети државе на запослене грађане превисоки за сиромашну земљу као што је Србија, што посебно онемогућава младе који имају посао да заснују породице и подигну потомство, наводи Мрежа за пословну подршку.

Уместо да систем подржава запослене и репродуктивно способне људе, пише у саопштењу, уз напомену да се тако ради у ЕУ где родитељи зависно од броја деце имају пореске олакшице на зараде, овде их пореском политиком држава дестимулише и приморава да напуштају земљу.

Резултат овакве пореске политике је, како пише, два милиона становника у Србији мање него 1981. године.

Узрок овако високог оптерећења запослених особа у Србији је нереформисан јавни сектор и државна администрација који су двоструко већи у односу на просек далеко богатијих земаља ЕУ, навео је у саопштењу Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.

У МПП-у сматрају и да је реформа пореског система и растерећење запослених грађана и предузетника једини начин за дугорочни опоравак привреде.

Ево њихове рачунице: Према подацима Републичког завода за статистику, просечна нето зарада у Србији у септембру 2014. била је 43.975 динара. С обзиром да закони у Србији препознају бруто зараду као укупну зараду запосленог, то значи да је запослени грађанин у Србији у септембру 2014. просечно зарађивао бруто 71.221 динар. Тај износ је узет за укупну зараду просечног грађанина као полазна тачка за истраживање.

Рачунали смо колико просечан грађанин на нивоу Србије месечно плати пореза на додату вредност (ПДВ) када купује основне животне намирнице, техничку робу, одећу и обућу и различите услуге у легално регистрованим продавницима или код фирми од којих наручује услуге. На списак су додати и ПДВ на комуналне услуге, мобилну и фиксну телефонију, електричну енергију, гас, објашњавају аутори анализе у саопштењу…

Рачунало се и колико запослени грађанин просечно месечно потроши новца на различите административне таксе, обнављање и вађење одређених докумената, разне трошкове државне и општинске бирократије. Посебна ставка била је и просечно месечно оптерећење порезом на имовину на станове и куће. Урачунати су, како пише, и просечна месечна потрошња робе са акцизном маркицом (кафа, различите врсте пића, цигарета), нафтни деривати на пумпама (бензин, дизел, ауто-гас).