Хистерична русофобија у режији Вучића има један циљ

Оваква количина паковања хистеричне русофобије и мржње није виђена ни 1948. Резолуција ИБ у гробу се преврће.

На све стране прште дојаве. Авиони, школе, тржни центри, полицијске станице, председништво, лудница на све стране. После лутања по швајцарском Протону, Украјини и остатку белог света, уз помоћ „Гугла“ режимски медији преносе да претње бомбама стижу и са руског сајта, а творац претећег текста је неки Бекмансуров, који је већ у затвору због бомбашких убистава.

Путин је крив за све и треба га казнити, јер је признао „Косово*“, када га је помињао у вези са међународним правом и Кримом, Осетијом, ЛНР, ДНР, Украјином итд. То, што то нема благе везе с мозгом, нема везе. Важно је да Александар Вучић преко својих тровача лансира спин и докува жабу.

Коштуничин напредњак Шормаз одао је највећу државну тајну – после руског шпијуна на паркингу, Вагнеровци су извршили десант на Београд и организовали јулске демонстрације. И доказе имамо! Хтели да сруше Вучића!

Пре тога је по сопственим тврдњама Вучићима блиски Орхан Драгаш, махао фалсификованим меморандумом амбасаде Руске Федерације у Србији, на коме је писало Република Косово. Готово, Русија је признала Косово! Па шта више чекамо, уведимо санкције издајнику Путину!

Стефановић са Воласом потписује Споразум о војној сарадњи која опредељује намеру да Србија и Уједињено Краљевство заједнички раде на стратегији спречавања „малигног руског утицаја“. Режимски медији и Вучић прећуткују овај детаљ.

Посебна санкција Русији је увођење Томине Канцеларије за сарадњу са РФ и Кином. Јесте да је то интерни тал, ја теби-ти мени, али заиста је скарадно да се Вучић иживљава на Русији преко Томе. Па могао је барем да га прогласи за почасног конзула Никарагве, а не да „сарадњу“ са Русијом претвори у овакво омаловажавање и ђилкошку спрдњу.

Што је баби мило, то јој се и снило, па је најбољи правник Србије пожурио да нам стручно предочи како ће Руска Федерација бити избачена из Савета безбедности УН. Таква пацерска, срамотна и шабачка тврдња могла је доћи само од неког ко дубоко мрзи Русију и радује се сваком анти-руском потезу.

Тачи, Харадинај и Курти, протерују четворицу руских дипломата са српске АП КиМ. Двојицу службеника руске амбасаде у Београду и двојицу руских дипломата из Уједињених нација. Вучић ћути, СМИП ћути, режимски медији ни слова. И она двојица неписмених амбасадора у САД и УН ћуте.

Без објаве СМИП-а и режимских медија, Србија је потписала „Тиранску декларацију“ којом се „осуђује руска агресија на Украјину“. Вучић је пре тога повукао исте непријатељске анти-руске потезе у УН и при Савету за људска права УНХЦР.

Вашингтонским и Бриселским споразумом, Вучић је са Дачићем демолирао Резолуцију 1244 и тиме нанео жесток ударац руској борби за територијалну целовитост Србије и борби за поштовање међународног права. Исте ниске ударце је наставио пре неки дан када је на немачкој територији, заједно са Петковићем, кренуо у поновно таљење са Куртијем.

Савет за националну безбедност је веома забринут, јер службе ништа не могу против сајбер криминалаца. Паз’ Бога ти! А од 2017. су прецизно утврдили скоро тридесет сајбер криминалаца који су животно претили Вучићу преко Фејсбука, мејла и Инстаграма. Најгоре су биле оне две бабе из села Јасика код Крушевца. Замало да га ликвидирају, скоро исто као и оних 97 убица из Јајинаца и оних два туцета атентатора у једва спреченим атентатима.

Из оних приземљених авиона се види да је најновија бомбашка стратегија дизајнирана да смањи и укине српске летове за Русију. Творци су онда отишли корак даље, да у народ треба унети додатну свеопшту параноју и бес, да би се могло изаћи у јавност са причом да, ето, сајбер напади иду и из Русије, што би требало да подстакне народ на консензус завршном ударцу Русији – увођењу санкција до балчака. Вучићу је потребно да своје служањство Западу сакрије иза наводне свеопште народне воље, којој он јадан, ето, мора да се покори. Подршку Дачића и Ђиласа већ има. Ни они други у парламенту се неће бунити, осим ако не добију неку кинту да глуматају опозицију.

Провидно, до те мере да је и пословично успавани Харченко успео да превали преко уста – „Русија такво опредељење Београда не би сматрала пријатељским кораком“.

Међутим, у болесним умовима постоји опасност да „бомбаши“ одлуче да хистерију подигну на још виши ниво, па да се деси Рачак, Маркале, Буча, Точка. Видели смо да параструктуре поседују арсенал и логистику. Ова епизода са бомбама представља озбиљан удар на народ и државу и творцима ће се пре или после вратити као бумеранг. Следи денацификација.