Србија

ХОЛАНЂАНКА ИЗ НИША О ЖИВОТУ У СРБИЈИ: Добили сте ову земљу за џабе од Бога

НИШ – Наташа Футселаар – Стевановић, млада Холанђанка која са супругом већ 12 година живи у Нишу, на свом блогу који је недавно почела да пише је духовито, али прилично тачно описала своју другу домовину.

“Све ми је нешто нејасно. Почело је још раније кад сам долазила и приметила да сви имају најбоље телефоне. Носе маркирану гардаробу, пуше скупе цигаре. Кафићи по цео дан пуни. Као да сам Алиса у земљи чуда и дају ми да поједем отровни кексић.

Фото: Небојша МандићФото: Небојша Мандић

Иде се код фризера и маникира једном месечно. Иде се на депилацију. Кад треба да се кречи зове се молер. Кад се студира не може да се ради. Родитељи плаћају свадбе, преселе се у шупе да би ослободили деци кућу или стан. Дигну кредити да би купили деци ауто. Сад да вам кажем колико је то другачије у Холандији.У мом детињству кад би се купила гардароба могла сам да одаберем не маркиране ствари. Ако бих желела нешто маркирано морала сам да додам своје паре коју сам зарађивала поред школе.

Фото: СхуттерстоцкФото: Схуттерстоцк

По цео дан чистим боранију у пиљару за много мале паре да бих купила те левис 501 после неколико месеци рада. Имам радни стаж од моје 15-е године као и сви моји пријатељи.

Немам времена да одем на пиће. Имам школу, посао, кућне обавезе. Петнаест пута смо се селили по Холандију, лето, зима нема везе. Молера никада нисам видела у нашој кући.

Фото: Александар ЈовановићФото: Александар Јовановић

Сви ми облачимо стару гардаробу и данима сређујемо нову кућу коју смо узели под кирију. Кречим, лепим тапете, чак и стављам нове плочице у купатило. Дођу ми пријатељи из школе и сви заједно помажу. Другарице све имају дугу косу без фризуре, једном у годину дана видимо фризера.

Бријач у руке и сређуј се. Знало се и касније кад сам радила. Плаћам свој део трошкова. Шта је то, зашто је дошло до овога,питам се ја. Није ово критика јер сматрам да је то овде нормално. Мени сада све ово иде у прилог. Титрају ме, титрају ме свекар и свекрва. Возе ме свуда, кад пада снег мој свекар изтрчи да ми купи хлеб. Да се не би мучила. Чак кад сам била трудна свако јутро сам нашла на своје врата врућ бурек. Сваки дан ме питају да ли треба несто.

 

Имам и ту мале свађе. Зато што имам 2 сина. Суботу ујутру ја чистим кућу и мој стари син још тада 6 године има задатак да чисти степениште. Кофу у руке. Дође мој свекар и каже: “ То није нормално.“ Још дете па и дечко то да ради.

Није ствар у љубав. Немам осећај да моје родитељи ме мање волиле него што овде људи воле своју децу.

Овде би деца могли да беру воће и поврће цело лето. Нема ко да бере. Бог вам је све дао, лепу земљу са добром климом,крушке падају на све стране, а нико их не дира, тона шљиве, природа нетакнута, планине, изворска вода. Добили сте ову земљу за џабе од Бога. Без пуно рада.

Фото: АПФото: АП

Холандија је морала да избаци чак део мора да би добили земљу где да граде. Морали су да праве бране да се не би уништила земља. Морали да копају, саде, вештачки одржавју све. Чак и вештачко брдо праве,да не би било све баш толико равно. Сигурна сам да већина људи то не види баш тако. Србија је природно лепа. Бог створио Србију а Холанђани створили Холандију…Хвала Богу.”

(холандјанка.блогспот.рс)

Курир

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!