И ове године инфлација ће бити већа од циљане, а у последњих пет година НБС само два пута испунила инфлациони циљ на крају године
Након краткотрајног боравка у циљаној зони, инфлација је поново кренула да расте ван пројектованих оквира Народне банке Србије. У јулу је додуше раст потрошачких цена износио свега 0,1 одсто и то пре свега захваљујући поскупљењу цигарета и летовањима, али је у односу на јул прошле године инфлација износила 6,1 одсто што је изнад циља НБС од 2,7 до 5,7 одсто. Према очекивањима НБС и у наредном периоду очекује нас раст цена због раста увозних цена, повећања регулисаних цена и ниске основе из претходне године. Од почетка године, за ових седам месеци, инфлација износи 5,4 одсто. Циљана инфлација за 2012. годину је четири одсто уз одступање од 1,5 одсто. Ово значи да би се остварио циљ, у наредних пет месеци је потребно да потрошачке цене расту укупно 0,1 одсто.
Прети удар цена хране
Одговор новог гувернера НБС, Јоргованке Табаковић било је повећање референтне каматне стопе са 10,25 на 10,5 одсто и повећање издвајања динарског дела девизне обавезне резерве са 19 на 24 одсто, односно са 27 на 32 одсто у зависности од рочности извора финансирања. Према речима економсита, ова мера имаће краткорочни карактер кроз јачање динара, али поскупљење пшенице и кукуруза које се већ дешава на светском тржишту неминовно ће се прелити на цене у Србији, а већ се најављују поскупљења хране од хлеба до меса и млека. За сиромашне земље попут Србије ово је посебно јак ударац, јер се на храну троши скоро 40 одсто примања. На пример, у Словенији је удео хране 12 до 13 одсто, што значи да ће скок цена хране утицати на њихов стандард четири пута мање него код просечног становника Србије.
Економиста Милан Ковачевић истиче да је грешка – праћење инфлације у односу на исти месец претходне године, јер се ради о различитим околностима и не може се прецизно утврдити тренд.
“Ове године имамо убрзање инфлације. Подбацила је летина, па није дошло до уобичајеног смањења цена пољопривредних производа за ово доба године. Зато нису ни предузете мере да се успори раст цена на који је утицало и јачање евра од почетка ове године. Мере које је донела НБС пре пар дана ће ублажити инфлацију кроз слабљење или заустављанеј раста евра. Повећање референтне каматне стопе и мере са обавезним резервама ће повећати тражњу за динарима што ће довести до јачања динара и тако зауставити раст увозних цена. Ипак, за озбиљнију борбу са инфлацијом сада је касно и прети нам висока инфлација до краја ове године”, сматра Ковачевић.
Гувернери без одговорности
Тако, по свему судећи, и ове године Народна банка неће испунити пројектовани циљ инфлације, као што се то није десило ни прошле године, а ни многих претходних година. Занимљиво је да никада гувернер НБС није преузео одговорност због неоствареног циља који је сам поставио и то често веома високо и у широком распону, па се то није десило ни ове године иако је смењен претходни гувернер Дејан Шошкић. У Скупштини су за његову смену навођени разни разлози, попут слабљења динара, афере Агробанка или високе плате, али нико или скоро нико није поменуо чињеницу да НБС није остварила основни циљ који је садржан у члану 1. Закона о НБС, а то је стабилност цена. Опет, апсурдно је да је смена Шошкића започела у тренутку баш када се инфлација налазила у пројектованом коридору.
Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште објашњава да НБС не може да гађа и инфлацију и девизни курс, већ мора да се одлучи за једно од то двоје.
“Ако Народна банка таргетира инфлацију и не успе да испуни циљ, неко мора да сноси одговорност. И Јелашић и Шошкић нису испунили циљ, али нису сносили никакву одговорност. На пример, за Јелашићевог мандата више пута није испуњен циљ и он је трабало сам да поднесе оставку због тога. Сам је одређивао циљ, и ти су циљеви били на 5, 7 или 10 одсто, што је невероватно будући да је светски стандард два одсто. При томе су постављали распоне од по неколико процената, сами бирали инструменте монетарне политике и онда нису успевали у томе. И нигде одговорности”, критичан је Стевановић који додаје и да прве мере новог гувернера указују на рестриктивну монетарну политику која би могла до краја године да сведе инфлацију на циљани ниво.
“Међутим, рестриктивна монетарна политика има своју цену. Кредити ће бити скупљи, што ће посебно погодити оне привреднике који се углавном финансирају из задужења, а не сопственим капиталом, што значи рецесиони ефекат. То су полседице које су ужасавале раније гувернере, па су лако попуштали под притисцима Владе. Ипак, рестриктивна монетарна политика је добра, јер није решење у штампању пара”, закључује Стевановић.
Чешћи промашаји него успеси
Од 2007. године, само два пута Народна банка је испунила зацртани инфлациони циљ за ту годину. Гувернер Јелашић је 2007. године гађао базну инфлацију у широком распону од четири до осам одсто, а она је износила 5,4 одсто на крају године. Укупна инфлација те године била је 11 одсто. У 2008. години циљани распон базне инфлације, у коју не улазе цене хране, енергената и регулисане цене, био је од три до шест одсто, а на крају године раст базне инфлације на коју НБС апсолутно може да утиче износио је чак 10,1 одсто. У 2009. години, због рецесије у коју је упала српска привреда са смањењем БДП-а 3,1 одсто, инфлација је износила 6,6 одсто, а циљана је у распону од шест до 10 одсто.
Наредне две године, имамо тешке промашаје. У 2010. години гађана је инфлација од шест одсто са одступањима од два одсто, а завршила је са 10,3 одсто. У прошлој години циљ је био 4,5 одсто са одступањем од 1,5 одсто, а година је завршена са седам одсто. Треба додати да је инфлације током целе године била далеко изнад циљане, а да је у априлу достигла чак 14,7 одсто. На крају, циљ за јул ове године био је 4,2 одсто уз одступање од 1,5 одсто, а раст цена је износио 6,1 одсто на међугодишњем нивоу. У целом том периоду, Народна банка Србије имала је међу највећим каматним стопама у Европи које је плаћала банкама за куповину двонедељних благајничких записа.
Балкан Магазин
