Београд — У Србији долази до убрзаног осиромашења и значајног погоршања услова живота великог дела становништва, саопштила је данас “Мрежа против сиромаштва – Србија”.
Они су се позвали на истраживање Института за социолошка истраживања Универзитета у Београду о социо-економском положају домаћинстава.
Мрежа је позвала Владу Србије да у борби против сиромаштва и социјалне искључености своје капацитете што више усмери на оживљавање привредног раста и повећање запослености, као и да академску заједницу и градјански сектор у потпуности укључи у креирање одрживе стратегије економског развоја земље.
Сложена скала материјалног положаја, која садржи неколико показатеља прихода, потрошње и имовинског стања, како наводе из Мреже, указује на тренд погоршања материјалног статуса свих слојева друштва, а поготово оних који немају висок руководећи положај или предузетничку фирму.
Према резултатима истраживања, домаћинства у Србији су 2012. године имала мање прилике да буду економски активна и да раде, него што је то био случај 2003. године, за коју постоје упоредни подаци из ранијег истраживања Института.
Ове године у 30 одсто домаћинстава која имају чланове радног узраста није регистрована ни формална ни неформална запосленост, док је 2003. години забележено 25 одсто таквих домаћинстава. У једном броју тих домаћинстава обављале су се тек неке активности производње хране за сопствене потребе или сличне активности самопомоћи.
Како се додаје у саопштењу датом уочи 17. октобра – Медјународног дана борбе против сиромаштва, 2012. године у 14 одсто домаћинстава са члановима радног узраста није регистрована никаква економска активност, док је тај проценат 2003. године износио осам одсто.
Наведени подаци, како сматрају у Мрежи, значе велики губитак економског потенцијала Србије, а за домаћинства представља велики фактор повећања ризика од сиромаштва и социјалне искључености.
“Иза уопштених података о стању привреде и потрошње крију се десетине хиљада драматичних прича о покушају породица у Србији да одрже живот достојан европских градјана у 21. веку”, додају у Мрежи.
Само мали број домаћинстава која припадају најбогатијим слојевима друштва успева да избегне или ублажи удар економске кризе тиме што могу да очувају своју имовину и приходе, док сви остали трпе видно погоршање ситуације у односу на 2003. годину.
“Посебно забрињава чињеница да неквалификовани радници трпе видан пад стандарда и имају лошији материјални положај чак и од традиционално сиромашних ситних пољопривредника. Ово указује на пораст урбаног сиромаштва и на увећање категорије запослених сиромашних”, додаје се у саопштењу.
Мрежа против сиромаштва, која је чланица Европске мреже против сиромаштва и окупља 21 невладину организацију из Србије.
Танјуг
