Јавном сектору још једна повишица плате

Јавном сектору још једна повишица плате

5
(2)

Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће пред крај године бити повећане плате у јавном сектору, а пре тога биће више једнократних новчаних давања у циљу подизања потрошње.

Не искључујући и четврти пакет помоћи, рекао је да се ради на томе да је добију и незапослени. Председник Србије обећао је да ће људи без посла у централној Србији добити помоћ, сличну оној која је најављена за Србе на Косову и Метохији. Незапосленима у јужној српској покрајини предвиђена је помоћ од 200 евра, а остали, укључујући и децу добиће по 100 евра.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, сматра да су најављена једнократна давања прилично оправдана и то је требало радити и прошле године.

– Једнократна помоћ Србима на Косову и незапосленима у централној Србији је нешто што је оправдано и са становишта социјалне солидарности. То позитивно утиче на економију јер ти људи доминантно купују домаће производе и троше све оно што добију. Тако да су ефекти на привреду већи него када се свим грађанима одобре одређена средства. Богатији људи то и не потроше или употребе за куповину увозне робе – објашњава Арсић.

Он додаје да у овој години уопште не треба повећати зараде у јавном сектору. Не постоје неки фискални и економски разлози за тако нешто, јер ће повећање да се финансира из задуживања државе.

– То би можда могло да се објасни политичким мотивима, ако избори буду одржани у првој половини наредне године. Можда власт пред изборе жели привремено да повећа стандард грађана – каже професор Економског факултета.

Према његовом мишљењу повећање зарада у јавном сектору би требало одложити с обзиром на то да су већ две до три године узастопно знатно повећаване. Повишење плата не може да буде покретач раста привреде. Одрживи покретачи раста су на страни производње и инвестиција.

– Имали смо повећање плата почетком године. Наредно ће бити крајем марта или у априлу тако да је то релативно високо и знатно је више од онога што ће се догодити у приватном сектору. Повећање плата ће превазићи и раст привреде. То је нешто што не представља фискално одговорну политику а и неправично је према људима који раде у приватном сектору. Осим тога, није добро у односу на друге алтернативе у које би требало улагати, као што су здравство, образовање, комуналне делатностима и слично – наводи Арсић.

Професор Економског факултета наглашава да у приватном сектору од јануара до новембра претходне године није било повећања плата. У децембру јесте али то се гледа као привремено. Децембар није добар показатељ јер се тада исплаћују заостале зараде, накнаде и разне друге врсте давања. Право стање дохотка у приватном сектору ће се знати када буду расположиви подаци за јануар и фебруар ове године.

Арсић додаје да је код нас разлика у платама између приватног и јавног сектора квалитативно већа него у другим земљама и превазилази онај ниво који може да се објасни разликама у карактеристикама запослених у ова два сектора.

Подсетимо, сви медицински радници добили су од 1. јануара ове године повећање плата за пет одсто. Остали запослени у јавном сектору добили су повишицу од 3,5 одсто, за јануарска, фебруарска и мартовска примања, а потом ће од 1. априла њихове зараде расти још 1,5 одсто, тако да укупно повећање буде пет одсто. Плате у јавном сектору су 2020. повећане у просеку за осам до 15 одсто. Медицински радници добили су додатну повишицу од десет одсто у априлу прошле године. Почетком 2019. запослени у јавном сектору добили су повећање плата од седам до 12 одсто.

Петар Ђукић, професор Технолошко-металуршког факултета у пензији и члан Научног друштва економиста у Србији, каже да док год држава не оствари одговарајући буџетски прилив, посредством наплаћених пореза и других реалних буџетских извора, она нема простора за повећање плата у јавном сектору.

– Србија је захваљујући популистичкој економској политици, посебно израженој у време пандемијске кризе и перманентних избора, загазила у неодрживо ризичан дефицит од близу 10 одсто БДП-а у 2020, у активност ризичних прерасподела и задуживања која увелико поништавају и неке добре резултате тешко постигнуте фискалне консолидације уз стезање каиша од пре неколико година, а да при томе нема никакве селективности нити циљане подршке, било грађана, било појединих преузећа. За оне друге, требало би да нешто од тога почне новим пакетом у најави – сматра Ђукић.

Он наводи пример ако је бруто домаћи производ у 2020. статистички смањен за 1,1 одсто, а стање економске активности је далеко горе, повећање реалних зарада за девет одсто при чему је раст у јавном сектору далеко већи, и пензија у просеку за око 10 одсто, биће основа са које се полази у 2021.

– Стечена права су законитост коју је немогуће преокренути у кратком року, тако да су ризици од још већег дефицита, упркос оном званичном од три одсто као и од убрзаног задуживања земље, ка нивоу од 40 одсто БДП, више него извесни и све већи – каже Ђукић.

Маријана Авакумовић, Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Орбан: Лекари у Мађарској зарађиваће и до 7.000 евра

Орбан: Лекари у Мађарској зарађиваће и до 7.000 евра

5 (1) Мађарска влада и лекарска комора (МОК) сложиле су се да значајно подигну плате …

Плате у јавном сектору за петину веће него у приватном

Плате у јавном сектору за петину веће него у приватном

5 (1) Увођење платних разреда у јавном сектору најављено је за 2021, што значи да …

Један коментар

  1. NE ISUSA HRISTOSA, VEĆ OD NEMILOG DO NEDRAGOG?

    Naslov “Članovi SNS zaboli Vučiću nož u leđa” je pamflet da se ne sete “Bugari”. Kako može ΛV da ne zna da preletači i zaletači svojevremeno u njegovu stranku iz drugih stranaka čuvaju svoj iskvareni karakter i koriste ga od slučaja do povoljnijeg slučaja. Oni su uvek spremni da promene jato kako kada im odgovara i to uvek sprovode na svoj i za svoj račun. Tek će se znati više o toj pojavi. Valjda ΛV zna da je Maja Gojković iz ličnih interesa menjala stranke, a čak je formirala i svoju. Vulin socijalista, iz ličnih interesa, došao na vrata radikalizovanih naprednjaka i koristio pare ovlašćeno ženine tetke za kupovinu stana, a kako će pred novim zakonom da pokaže svoju čestitost, on valjda zna, a o Vuku i Danici Draškovič, priča je slična, ako nije i ista, Čanak se šetao od stranaka na vlasti do opozicionara i obrnuto, penzionerski, takozvani vođa, Milan Krkobabić, prvo je prodao svog oca Jovana, zatim Dačića i najzad se uhlebio, bez hleba i soli, u krugu SNS. Da ne dužim, Vesić od vodećeg demokrata stigao je do vodećeg beogradskog naprednjaka i ide dalje. Boško Ničić, gradonačalnik Zaječara, da nije postao naprednjak, izgubio bi sve nadležnosti kao zaječarca, a sada vedri i oblači Timočkim regionom. Kako li ovo preživljava Blagoje Spaskovski, nekada vedrio i oblačio ovim terenima, a sada kinezi su s njim obrisali guzicu kao sa prljavom ritom (krpom). Tu nije kraj!

Leave a Review

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend