Једемо саламу од хране за псе

Београд – У продавницама се све више могу наћи саламе које се продају по цени мањој од 200 динара по килограму. У удружењима потрошача кажу да су такве цене нереалне и да је јасно да ту нема ни трунке меса, већ да се такве саламе праве од изнутрица, коже, репова, њушки. Све то је замаскирано зачинима и адитивима. Такви производи се у ЕУ користе искључиво као храна за животиње а код нас се пакују као саламе за људску исхрану.

Дешава се да се у продавницама налазе саламе које коштају и мање од 200 динара за килограм. Стручњаци кажу да су саламе које коштају испод сваке реалне цене за килограм, направље су од најгорих могућих састојака, месног отпада и изнутрица.

„Цена таквих салама открива да су у производњи коришћење сировине лошег квалитета. Одговорно тврдим да у тој салами има свега осим меса. У њој могу бити само месни отпад, изнутрице, кожа, млевене кости, њушке, репови, сојино брашно и разни зачини“, тврди Горан Паповић, председник Националне асоцијације потрошача Србије.

Он додаје да је познато да су неки произвођачи месних прерађевина у току прошле године увезли 35.ооо тона месног отпада који се у Европи користи углавном као храна за животиње.

„Тај месни отпад завршио је у саламама, виршлама и паштетама које ми сада једемо и трујемо се полако али сигурно“, упозорава Паповић.

Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача, тврди да произвођачи меса, преко разних лобија спречавају да подаци олошем квалитету њихових намирница изађу у јавност.

Последње истраживање које је код нас рађено показало је да ти производи нису задовољавајућег квалитета. Произвођачима никако није одговарало да јавност сазна резултате тих анализа јер би им због тога падао промет – каже Богосављевић.

У инспекцији тврде да нема кршења закона. Сања Ћелебићанин, начелница Ветеринарске инспекције, каже да јефтина салама спада у трећу категорију меса које се користи за индустријску прераду – каже Ћелебићанинова.

Информер