Економија

Јоргованка Табаковић: Висока априлска инфлација је привремена

Висока априлска међугодишња инфлација од 2,8 одсто изазвана је привременим факторима, а према пројекцији Народне банке Србије (НБС), инфлација у нашој земљи ће и у наредним годинама остати под контролом и кретаће се у границама дозвољеног одступања од циља, каже Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије.

Она у разговору за Танјуг објашњава да је сада под утицајем изласка из пандемије и раста цена примарних производа на светском тржишту инфлација у већини земаља, па и у Србији, нешто већа него прошле године.

„Привремени фактори који утичу на такво кретање инфлације су пре свега светска цена нафте, која се, након историјски најнижег нивоа забележеног у току пандемије ове године опоравља и достигла је предкризни ниво. То се прелива на раст цена деривата нафте у свим земљама, па и у Србији”, истиче Табаковић.

Додаје да је поред цене нафте, привремени фактор раста инфлације и раст цена хране.

Он је пре свега последица већих цена примарних пољопривредних производа на светском тржишту и раста цена поврћа на домаћем тржишту у априлу због хладног времена, као и ниске базе из истог периода претходне године.

„Престанак деловања ових фактора и излазак овогодишњих поскупљења хране и нафтних деривата из међугодишњег обрачуна инфлације, допринеће да се инфлација од другог тромесечја наредне године нађе у доњем делу циљаног распона од три плус-минус 1,5 одсто”, наглашава гувернер НБС Јоргованка Табаковић.

На питање колико лична потрошња доприноси привредном расту и какав је утицај на потрошњу и раст имају мере помоћи државе грађанима, она објашњва да је ова потрошња један од стубова привредног раста у свим земљама.

Ово зато јер је, према њеним речима, једино привредни раст од кога корист имају сви слојеви друштва одржив и пожељан у дугом року.

Истиче, међутим, да није суштина у томе да ли лична потрошња расте, већ по којој стопи.

„Потребно је да у средњем и дугом року лична потрошња расте нешто спорије од укупног бруто домаћег производа (БДП) чиме се њено учешће у БДП-у постепено смањује, а истовремено отвара простор за раст инвестиција и нето извоза. То је најпожељнији модел привредног раста и управо по њему српска привреда расте од 2015. године”, каже Табаковић.

Када је реч о утицају једнократних државних давања на личну потрошњу, истиче да та веза свакако постоји, јер ове мере доприносе расту расположивог дохотка, а тиме и расту потрошње.

Табаковић указује да је захваљујући државним давањима током прошле године, између осталог, спречен и већи пад личне потрошње и укупног БДП-а.

„Осим што су давања државе повећала доходак становништва, пакет помоћи грађанима и привреди је допринео очувању производних капацитета и радних места и тако спречио већи пад пословног и потрошачког поверења”, објашњава она.

Додаје да би према процени НБС, пад БДП-а у Србији лане уместо један одсто износио више од шест процената да није било пакета монетарних и фискалних мера.

Такође би опоравак уместо неколико квартала, трајао неколико година, што се, наводи Табаковић, десило током претходне кризе када је ниво БДП-а из 2008. године достигнут тек четири године касније.

Према њеним речима, у овој години се очекује реални раст БДП-а од шест одсто и више, а оволиком расту би поред раста фиксних инвестиција, највећи допринос требало да пружи управо раст личне потрошње, а он се процењује на око три процентна поена.

Политика.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!