fbpx
Насловна / Србија / Хроника / Како је бивши МО Драган Шутановац проневерио 264 милиона долара!?
Како је бивши МО Драган Шутановац проневерио 264 милиона долара!? 1

Како је бивши МО Драган Шутановац проневерио 264 милиона долара!?

ЗАЈЕДНИЧКЕ МАЛВЕРЗАЦИЈЕ?

Веома методична анализа пуковника Јовановића, подупрта увидом у поверљиве документе, уз помоћ “инсајдера” из Министарства одбране и Владе Србије, овде нам на убедљив начин презентује многе финансијске малверзације министра Шутановца и његових блиских сарадника, од којих су неки са “дотичним” у крвном или “кумовском” сродству. Овај извештај документује појединачне криминалне трансакције министра Шутановца и других учесника “удруженог злочиначког подухвата” пљачке, већ претходнно опустошене и опљачкане, српске привреде и државних ресурса, и то у детаљима. Ниједна разумна особа не може да олако одбаци овакав обиман документ који обилује прецизним подацима, а да претходно не покуша да добије квалификоване одговоре на “инкриминирајућа” питања која се сама намећу у наставаку овог текста… (Српски Журнал)

Много новца код Шутановца

Олаким фрљањем стотинама милиона евра које несебично приписује у свој салдо, а отписом још вредније штете коју пребацује у трошкове криминалног пословања, актуелни министар одбране залази у лажи које ће га кад-тад довести на оптуженичку клупу због проневере преко 200 милиона евра. Макар и по командној одговорности…

У Народном позоришту у Београду је 7. фебруара 2011. године, у оквиру традиционалног избора “Привредници и компаније”, некакав жири некаквог Клуба привредних новинара доделио министру одбране Драгану Шутановцу “златну плакету” за развој одбрамбене индустрије.

Како и доличи, образложење ја било као бајка. Штавише – као басна. Када се ради о Драгану Шутановцу, министру одбране, бајкама, а поготово баснама, међутим, никако не треба веровати, каже извор Таблоида из Министарства одбране. Разлога је много.

Прво, према изјавама самог министра, датим новинским извештачима за време његовог досадашњег мандата министра одбране, реализовани су следећи послови:

– у 2007. години извезено је наоружања и војне опреме (НВО) у вредности од 75 милиона долара,

– у 2008. години извезено је НВО у вредности од 183 милиона долара,

– у 2009. години извезено је НВО у вредности од 246 милиона долара,

– у 2010. години извезено је НВО у вредности од 247 милиона долара, што укупно износи 751 милион долара.

У овој, 2011. години, у току је реализација извозних аранжмана у вредности од 50 милиона долара, у току су преговори са Кувајтом у вези са ремонтом 149 тенкова М-84, а већ уговорени извоз премашује 400 милиона долара (реч је о изградњи три фабрике на северу Африке).

Друго, према објављеним службеним подацима, за време мандата актуелног министра одбране извршен је извоз НВО у вредности од 487 милиона долара, и то:

– у Ирак у вредности 300 милиона долара,

– у САД у вредности од 85 милиона долара,

– у Авганистан у вредности од 29 милиона долара,

– у Белгију у вредности од 23 милиона долара,

– у Италију у вредности од 16 милиона долара,

– у Бугарску у вредности од 17 милиона долара,

– у Либију у вредности од 17 милиона долара.

Ако се има у виду да је цела српска привреда у хаосу, да бележи губитке, да се врше масовна отпуштања, у таквим условима нема шансе да ико направи скоковит напредак, па макар се радило и о генијалном Драгану Шутановцу и српској одбрамбеној индустрији.

У земљама у којима је одбрамбена индустрија окосница привреде и развоја, као што су то, на пример, Израел или Француска, овакве вести биле би очекиване и нормалне, али Србија, нажалост, није ни Израел ни Француска.

Овакав “изузетан пораст извоза” одбрамбене индустрије не стоји ни у каквој корелацији са развојем српске привреде. Људима који су добри познаваоци лика и дела Драгана Шутановца намеће се сасвим другачији и недвосмислен закључак. Овде се не ради ни о каквом доприносу Драгана Шутановца развоју одбрамбене индустрије, него о чистом криминалу. Зато је додељивање некакве златне плакете “за допринос одбрамбеној индустрији” само један од бројних његових и маркетиншких трикова његове братије.

Шутановац случајни пролазник

Ако се упореде подаци о реализованим пословима које је министар одбране дао новинским извештачима са подацима о наводно стварно извршеном извозу, лако је уочити разлику од 264 милиона долара Поставља се питање: Где је нестао тај новац?

– Белгија, Италија и Бугарска су у ранијем периоду, због доброг квалитета наших производа, од наших фабрика (Слобода Чачак, Крушик Ваљево) увозили мање количине артиљеријске муниције различитих калибара, чија би производња у њиховим фабрикама била неисплатива. Ово је, међутим, само наставак сарадње којом поменуте земље обнављају своје резерве новом муницијом. Ту нема никаквог доприноса господина Шутановца, осим што је зарад личних интереса (одговарајуће провизије која прелази у неким случајевима и 30 одсто) поменуте фабрике приморао да извоз иде преко Југоимпорта СДПР. Највећа и углавном једина улога Шутановца у операцији која би извоз у поменуте земље оријентисала искључиво преко трутова из Југоимпорта СДПР, била је постављање одговарајуће руководне структуре (директора, председника и чланова управних одбора).

– Производи Првог партизана из Ужица и Застава оружја из Крагујевца, били су, због изузетног квалитета, познати и веома цењени у САД и много година пре него што је Шутановац уопште рођен. Њихов извоз никада није ни прекидан. Одвијао се чак и за време санкција. Први партизан је сачувао технологију и кадар, чак га и подмладио, те одржао квалитет, настављајући извоз у Америку са трендом пораста сваке године. За разлику од Ужичана, фабрика Застава оружје је због корумпираности челних људи фабрике и синдиката изгубила позиције које је имала у Америци (о пропалим уговорима са КБИ и Ремингтоном, као и о улози господе Црногорац, господина Громовића и других Таблоид је у претходном периоду детаљно писао). Увидом у извозну документацију коју је обезбедио Таблоидов инсајдер (дозволе, товарни, транспортни листове и др.), јасно је да се у Америку, поред извоза који врше Први партизан и Застава оружје (мада се због притисака од стране Шутановца и СДПР-а да извоз иде преко њих, сваки извоз све више обија о главу) највише извози трофејно оружје сувишно Војсци Србије и то преко привилегованих компанија (ЦПР Импеx, Булет, Гим, Евацо и друге, углавном на веома криминалан начин, о чему је Таблоид у претходним бројевима такође опширно писао).

– Извоз у Либију се уствари односи (односио) на радове на ремонту авиона и уградњу украдених делова из Ремонтног завода Мома Станојловић, а преко приватне компаније господина Шутановца (о искључивању РЗ Мома Станојловић – Батајница из послова у Либији и улози господина Шутановца у томе, Таблоид је такође благовремено обавестио јавност и тужиоце). Од осталих планираних послова у Либији (као што је изградња војних болничких комплекса по угледу на нашу ВМА и др.) због познатих дешавања на северу Африке и у самој Либији, али и због Шутановчевог једностраног прекида војне сарадње са Либијом, нема ништа и задуго неће бити ништа.

– Већ наводно уговорен посао у износу од 450 милиона долара, наводна изградња три војне фабрике на северу Африке, пре свега у Алжиру, такође падају у воду. Због познатих збивања на северу Африке, али и српског понашања (мисли се на Шутановчево понашање у контексту садашње кризе), питање је да ли ће до овог посла више икада доћи.

– Изјаве највишег државног и војног врха Србије о ремонту тенкова М-84 у организацији наше државе и њене одбрамбене индустрије, још су једно у низу понижења наше земље и грађана. Вест коју у свом стилу лансира Шутановац, да ће компаније из три државе – Србије, Хрватске и Словеније – заједнички модернизовати тенк М84 у склопу српског споразума о сарадњи са Кувајтом о ремонту и модернизацији 149 кувајтских тенкова тог типа, произведених у бившој Југославији, и да ће на овом послу, чија вредност досеже и 400 милиона долара, радити српске фабрике одбрамбене индустрије, али и компаније из Хрватске и Словеније. При томе је, наводно, главна улога у модернизацији тенка М84 предвиђена за Техничко-ремонтни завод у Крагујевцу, али и фабрике које су радиле на његовој изради – Прву петолетку из Трстеника (хидраулика), раковички 21. мај (купола), 14. октобар из Крушевца, Заставу из Крагујевца (тешки митраљез)… С обзиром да је тенк комплетиран у фабрици Ђуро Ђаковић у Славонском Броду, у “пројекту” је још једно замајавање јавности ради стицања јефтиних политичких поена, тврди извор Таблоида из Министарства одбране.

Тенкови само у мислима

Један примерак тенка М84, који је у Ремонтном заводу Чачак (додуше, сада већ пропали, и који је тренутно у функцији обичног сервиса шверцера наоружања ЦПР Импеxа, Југоимпорта СДПР, Булета и др.) модернизован на нивоу М84 АБ1, на једвите јаде урадили су наши стручњаци, од којих многи више нису ни живи или нису радно активни. Ако се има у виду да је у производњи склопова, агрегата и наоружања за овај тенк директно радило 240 фабрика, а у њега су били уграђени делови које је израђивало преко 1.000 предузећа из свих делова бивше Југославије (многа од њих више и не постоје, а на многима стоје катанци и ланци и зарасли су у коров), увођење у посао Словеније, а посебно Хрватске, чија је модернизована верзија М84 дегман одавно пропала (и од које су они сами одустали), заправо је доказ о неодговорном, неморалном прилазу веома сумњивом послу.

Познато је да се са северноафричким земљама (Египтом, Тунисом, Алжиром, Либијом), те Кувајтом и другима, на пословима продаје наоружања и војне опреме, као и на њиховом одржавању и ремонту, највише се ангажовала београдска компанија Кофис, која је на волшебан начин дошла до ремонтне документације ратних бродова и дела ремонтне документације тенка М84, као и других борбених средстава. Познато је и како је од стране Кофиса прошао ремонт бродова и ракетне технике за Египат и ко је све на њему радио од садашњих и бивших припадника Министарства одбране. ако је тако, онда је јасно (када нема комплетне производне и ремонтне документације, када нема довољно стручњака, када сви алати нису сачувани, а за постојеће се не зна где се налазе) како ће се “операција Кувајт” и ремонт тенкова М-84.

– Од грађана Србије је сакривано да је наш највиши војни и политички врх пристао да се прво одрекне 3,5 милијарде долара ирачког дуга да би како-тако учествовао у подели колача који диктира Америка при новом опремању Ирака. Поред одрицања од потрживања толиког дуга, Србија као правни наследник СФРЈ има правну обавезу да обештети предузећа из држава насталих од бивше заједничке државе (тако је, на пример, до сада на име дуга Ирака СФРЈ, Претису из БиХ исплаћено 50 милиона долара на основу одлуке судских органа Србије). Ако се имају у виду афере које су избиле током опремања Ирака наоружањем и војном опремом (учествовале неке америчке, албанске, црногорске, српске, хрватске компаније…) онда је јасно зашто је Југоимпорт СДПР као јавно предузеће формирао десетак компанија у земљи и иностранству у свом власништву и што МО Србије искључиво сарађује са привилегованим компанијама (попут ЦПР Импеx, ГИМ, Евацо, Булет, Кофис, Мелвале и др.).

– Извозни послови у вези са Авганистаном односе се на опремање међународних снага у саставу НАТО алијансе, које су у свом наоружању још задржале наоружање из тзв. Источног блока. Дакле, ни овде нема некаквог ауторског печата нити пресудног утицаја Шутановца у добијању посла, већ се његов утицај своди на (лично)интересно лобирање да извоз иде преко Југоимпорта СДПР.

Из свега поменутог лако се може уочити да министар одбране олако и заправо преварантски говори о “невероватним успесима” војне индустрије под његовим високим руковођењем, ни једног момента не спомињући како је уопште могуће да та индустрија постиже “врхунске резултате” баш и само за његова мандата, и баш након што је, по њим, уведена у тешку кризу, на сам праг тоталног гашења.

Има ко да прогута

Данас, дакле, када је српска одбрамбена индустрија на прагу тоталног уништења (од чега корист имају само Шутановац и његова братија), када је војска уништена, а њени остаци претворени у партијску плаћеничку формацију (од које је јаче и мало боље организовано ловачко друштво), када Министарством одбране и оним што је остало од Војске влада мафија, а криминал и корупција цветају, министар Шутановац не заклапа уста понављајући као папагај како је Србија лидер безбедности у региону, како је “професионализована” Војска сада четири пута јача него пре; тврди да су последњи уговори за домаћу одбрамбену индустрију омогућили да укупни приход од продаје наоружања и војне опреме пређе 1,2 милијарде долара. Све то нема никаквог смисла и представља пљување грађана Србије у лице. Ипак, у једној незапосленој, опљачканој, гладној, пониженој, изнуреној, изневереној Србији овакве приче Шутановца има ко да прогута.

Утолико су симптоматичнији ставови појединих америчких дипломата (са којима је аутор ових редова имао прилику да се сусреће и дружи) који су за мандата актуелног министра одбране службовали у Америчкој амбасади у Београду (господа Капело, Веркер, Харкер, Руан, Томас и др.) – да од српских политичара истовремено највише цене и највише презиру управо Драгана Шунтановаца те да у складу с тим управо њега треба промовисати на значајне функције, јер се ради о бескрупулозном човеку спремном на све само да он лично “буде неко”! Ако неко има такав “углед” онда је јасно и да је “душу дао” да ту исту душу прода ђаволу.

Многи детаљи из његове биографије само су шлаг на његовој каријеристичкој торти. Као, на пример, чињеница да је као члан СПС-а био кафеџија у кафићу Демоде, или да је у ноћном клубу Нана радио као чиста избацивач у време када је ова “научна установа” угошћавала све саму криминалну клијенталу. Да је након 11,5 година студирања постао стручњак за хидроизолацију; да је директно из дискотеке Трезор, где је делио позивнице гостима, дошао на место помоћника савезног министра полиције и председника Одбора за безбедност Скупштине Србије?!

Неки ће се присетити да је био и Легијин друг и Шиптаров пријатељ. Све до убиства премијера Ђинђића (!) клео се у ту везу. Енергично је бранио црвене беретке и земунце од оптужби за убиства на Ибарској магистрали и атентат На Вука Драшковића у Будви, као и за ликвидације Ивана Стамболића и Славка Ћурувије. На Одбору за безбедност подсмевао се посланицима из СПО-а, није им давао реч када су хтели да говоре о томе, чиме је директно спречавао сваки покушај истраге тих злочина… Да ли је у свом личном или у интересу своје партије штитио криминалце, јер би трагови који воде до њих једног дана довели и до њега!? Легија и Шиптар су уз његову политичку подршку и с његовим знањем и после 5. октобра убијали по Београду, а неретко су саслушавали невине људе у згради полиције у Улици 29. новембра, као што је то био случај с Макином групом, коју су оптужили за убиство генерала Бухе, како би са себе скинули сумњу. Када су убили Ђинђића, престали су да буду хероји, а Шутановац је коначно дозволио да постану злочинци. Ипак, запажено је да о њима појединачно Шутановац никада није изговорио ни једну ружну реч.

Ни амерички безбедносни извори у Београду не крију да се ради о човеку који је на листи повереника Војне службе безбедности САД. Зато је оно што није успело НАТО пакту, пошло за руком његовим повереницима у Србији. А то има своју цену – и за Шутановца и за Американце.

Испаравање доказано

Где је, дакле, нестало 264 милиона долара постаје јасније ако се, поред изнетог, зна:

– да је Драган Шутановац са братом Стевана Никчевића (директора Југоимпорта СДПР) формирао заједничку фирму која се бави продајом оружја, што је дискретно обелодањено и недавно на београдском сајму ватреног оружја! Није, при томе, проблем његов бизнис као такав, него дебели, неморални и криминални сукоб интереса.

– да је један од власника кипарске компаније Цаплоцк ЛТД Илија Пилиповић, иначе кум Драгана Шутановца и (његов лични) помоћник министра одбране за материјалне ресурсе.

– да је Шутановац за веома кратко време свог мандата, са својим помоћником и кумом Илијом Пилиповићем у потпуности остварио утицај и контролу над војно-безбедносним, материјално-финансијским и другим инспекцијским и војним органима. Већи део Министарства одбране, одбрамбене индустрије, техничких института, ремонтних завода, материјалних резерви Војске, Шутановац и Пилиповић су ставили у функцију једне једине привилеговане фирме – Југоимпорта СДПР. Већи део Министарства одбране (укључујући министра одбране и његовог помоћника за материјалне ресурсе), постаје највећи промотер СДПР-а, а онда и, у тој области, носилац организованог криминала у држави Србији.

– да Министарством одбране Србије харају шверцери наоружања. Нема сфере из области живота и рада припадника Министарства одбране и Војске Србије у којој нема деловања организованог криминала, а да истовремено органи гоњења, тужилаштва и судства нису предузели ама баш ништа. Сектор за материјалне ресурсе, Управа за снабдевање, постао је расадник корупције и дилетантизма у управљању кључним државним пословима.

– да је поменути Стеван Никчевић, директор Јавног предузећа Југоимпорт СДПР, иако на то по позитивним законским решењима није имао право, у земљи и иностранству формирао зависна предузећа, махом са већинским уделом капитала, а самим тим и учешћем у управљању њима. Реч је о предузећима за спољну и унутрашњу трговину на мало и велико, производњу и услуге Атера плус д.о.о. Београд; предузећу за производњу и промет пољопривредних производа Агро плус д.о.о. Бачка Паланка; предузеће за управљање пројектима и извођење грађевинских радова у земљи и иностранству ПМЦ инжењеринг д.о.о. Београд; предузећу за производњу, прераду и трговину Јутра д.о.о. Београд; предузеће за производњу и промет ловачке и спортске муниције Белом д.о.о. Београд; предузећу за производњу, промет и услуге Југоимпорт монт д.о.о. Подгорица; АИР транспорт, Москва, Русија; Јантус, Хонг Хонг; Голд ривер, Натурал Фруит Јуицес… Уз то, све се “поклопило” са временом кад је министар одбране био Борис Тадић, а Шутановац саветник генералног директора Југоимпорта СДПР и министра одбране; односно са временом кад је директор СДПР-а за америчко и западноевропско тржиште и помоћника министра одбране за материјалне ресурсе био Илија Пилиповић – кум министра одбране!

– да је према најавама које су долазиле из Министарства одбране улазак Србије у Партнерство за мир требало да покрене инвестиције за 200 одсто (није прецизирано које врсте!). Но, то су биле само празне речи. У то име је Војска Србије претворена у антитерористичке јединице, а све остало је или уништено или сведено на минимум. Ако би Србија ушла у НАТО, то би државу тренутно коштало око четри милијарде долара за увоз застарелог НАТО оружја, увођење нових војних стандарда и плаћање НАТО инструктора. Замирања властите производње и самосталности у располагању одређеним производима домаће наменске индустрије и научноистраживачког рада у Војсци – подразумева се. И тако даље.

Сасвим је јасно колики део наведене пропасти отпада на Драгана Шутановца, коији је са кумом Илијом Пилиповићем делегиран за пружање услуга Западу и НАТО савезу. Ту негде лежи и одговор где је и како испарило 264 милиона долара.

Како бисмо уопште били живи без Шутановца

У образложењу награде Драгану Шутановцу наведено је да је “у време економске кризе уложио огроман напор на консолидовању привреде Србије. Један од главних приоритета у његовој спољнополитичкој активности била је промоција потенцијала српске привреде у свету и отварање нових тржишта, пре свега за одбрамбену индустрију. Ангажовао се да се обезбеде сви услови за реструктурирање и модернизацију предузећа те гране домаће привреде”. Уз то је, “на иницијативу министра Шутановца, обезбеђена финансијска подршка предузећима одбрамбене индустрије Србије, која је омогућила њихову пословну консолидацију, развој нових производа и технолошку основу. Министар Шутановац радио је и на промовисању потенцијала одбрамбене индустрије у иностранству, што је тој привредној грани обезбедило квалитетан наступ на новим тржиштима, и то у Ираку, Египту, Америци, Либији, Кипру, Кувајту. Нови уговорени послови омогућили су да домаћа одбрамбена индустрија поново постане један од главних носилаца развоја привреде Србије у целини. Та ефективност министра Шутановца била је од пресудног значаја да предузећа одбрамбене индустрије у периоду од 2007. године, када је преузео дужност министра одбране, до данас на светско тржиште извезу робу у вредности од око седамсто педесет милиона долара, а да укупна вредност уговорених послова износи милијарду и две стотине милиона долара!”.

Не треба заборавити

– да држави Србији званично споља нико није наредио да укине обавезно служење војног рока. Овдашњи властодршци одлучили су да сами спроведу ову акцију како би трасирали пут према малој плаћеничкој армији, која би била компатибилна са империјалним амбицијама такозваних великих сила западне хемисфере. Уз то је све што је Влада Србије са Министарством одбране замислила, у тренутку доношења Одлуке о престанку обавезног служења војног рока аутоматски било супротно важећем Закону о војној, радној и материјалној обавези.

– да улазак у НАТО пакт значи плаћање скупе улазнице. Многи други, знатно богатији, који су је такође платили, данас би платили да изађу, али је касно јер су и сувише уплетени у војно-техничке облигације са САД.

– да у Министарству одбране влада приватан, расипнички однос према војној имовини итд.

 
Пуковник Милан Јовановић

Таблоид

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ШВЕДСKА: Напади бомбама на полицијске станице и судове, разбијају мит о ЕУ утопији (видео) 11

ШВЕДСKА: Напади бомбама на полицијске станице и судове, разбијају мит о ЕУ утопији (видео)

Шведска све мање људи асоцира на светли пример ЕУ, мултикултуралну економску утопију, отворених граница, а …

Београд: Александре Вучићу ко је опљачкао 10 милиона € !!! (видео) 12

Београд: Александре Вучићу ко је опљачкао 10 милиона € !!! (видео)

Београд у Октобру 2019. године. Трг републике … Александре Вучићу ко је опљачкао 10 милиона …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *