Како је пропао грађанин Србије 2008-2013.

Таман кад смо те 2008. године помислили да смо изашли на зелену грану и да нам предстоје године просперитета и бољег живота, светска криза (за коју се тврдило да “нама не може ништа”) вратила је тешке године са каматом.

Мада је Србија у “перманентној кризи”, ипак се те 2008. лакше дисало. Многе су породице узимале кредите за стан, обнављале покућство и пропалу белу технику, куповале нови аутомобил или, први пут после много година, летовале у иностранству. Пет година касније “ова криза” озбиљно угрожава и џеп и живце просечне породице.

– Пре пет година осећао се неки оптимизам у ваздуху. Мислили смо да нам је коначно кренуло набоље. Кредити за стан који су кад су се појавили имали камату од 10-12 одсто постали су много повољнији, белу технику смо куповали на рате без камате, и све у свему, чинило се да се неће вратити време када смо размишљали како да се прехранимо. Е, нажалост, вратило се. Данас ми је главни задатак да обилазим радње и тражим јефтиније производе – прича Жана М. из Земуна, мајка троје деце, запослена у локалној самоуправи.

Кад је америчко тржиште некретнина пукло као балон од сапунице пре пет година (што се означава као почетак кризе), политичари су нас убеђивали да се криза код нас неће ни осетити, јер ето неке вајде од тога што смо годинама изоловани, нисмо део светског тржишта.

– Годину дана од краха хипотека у САД, негде крајем 2009, осетила се криза на тржишту некретнина у Србији, а 2010. десио се озбиљан пад. Ако бих сада поредио продају станова у Београду 2008. и почетком ове године, слика је катастрофална. Пре пет година, продавало се између 30 и 50 станова дневно (од 1.000 до 1.500 месечно), а данас се једва прода 30 месечно – каже за “Блиц” Томислав Секулић, бивши председник Удружења посредника у промету некретнина.

Пет година касније чак и одласци код фризера, што би и за мушкарце и жене требало да буде уобичајена ствар, драстично су се проредили.

– Мушкарци који су долазили на седам до десет дана сада долазе на 35 до 40 дана. Жене које су се фенирале три пута недељно сада дођу једном, а шишају се на пола године. Крупне ствари, као што је стављање праменова, фарбање у више боја, сведене су на минимум. Много тога људи раде кући, од фарбања и паковања, па надаље – каже Бане Бабић, председник Удружења фризера Србије.

Култура је увек била међу првима која страда кад каиш у кући мора да се затеже. То најбоље знају издавачи чији је промет, према последњем истраживању које је обухватило период само до 2011, опао за 40 одсто. А у последњих годину дана суновратио.

– Тачан број продатих књига је пословна тајна, али могу вам рећи да се ситуација погоршава у последњих неколико година, али пре свега у последњих годину дана постаје драстична. Куповна моћ је драстично опала – каже уредник у Издавачкој кући “Дерета” Александар Шурбатовић.

Шопинг се некако држи

Ако је судити према изјавама људи из туристичких агенција, шопинг молова и биоскопа, криза нам још није одузела та задовољства, мада све више одлазимо у разгледање Сегедина и Темишвара, а мање Париза. Видра Вучевић (на слици), извршни директор маркетинга “Делта Реал Естате”, наводи да је 2012. „Делта сити“ посетило 8,9 милиона, што се приближило цифри из златног доба отварања, признајући да је од 2009. било пада. Посета је стална у ТЦ “Ушће”, али се примећује, каже портпарол Александра Јанковић, да људе привлаче ниже цене.

 

Блиц

Фото: Графички студио Блица