fbpx

Како је уништена Агробанка

0
(0)

Порески обвезници спасили штедише Агробанке са скоро 100 милиона евра. И даље се не зна ко је одговоран за огромне губитке у банци чији је највећи власник била држава

Економска криза која дрма Србију већ четири године однела је и прву жртву у банкарском сектору. Народна банка је у петак одузела дозволу за рад Пољопривредној банци Агробанка у коју је увела принудну управу 29. децембра прошле године, али је истовремено дала дозволу новој банци под називом Нова Агробанка на коју је пренела обавезе, односно депозите и штедњу, као и здрава потраживања из Агробанке. Међутим, држава је емитовала 9,8 милијарди динара дугорочних обвезница, за колико је и повећан јавни дуг, које је унела у капитал Нове Агробанке, уз још 578,7 милијарди динара новчаног капитала у овој сада 100 одсто државној банци.

Стечај или…?

Нова банка је основана у складу са законима о очувању финансијске стабилности као банка са посебним наменама и ограниченим роком трајања од две године. Према изјави Горана Радосављавића, државног секретара у Министарству финансија, датој Бети, нова влада ће одлучивати о судбини Нове Агробанке, односно да ли ће она бити докапитализована, припојена некој другој банци или ће држава остати њен једини власник. Он је поручио и да ће се утврђивати одговорност за лоше пословање Агробанке која је на крају прошле године имала губитке од 29,4 милијарде динара, али је сада најважније да су обезбеђени услови да Нова Агробанка може да сервисира обавезе Агробанке.

С друге стране, Агробанка која се налази под административном управом Агенције за осигурање депозита, има 25 дана да регулише потраживања и обавезе, након чега остаје да се види хоће ли ова банка завршити у стечају, ликвидацији или ће се наћи неко друго решење.

Државна акција

Проблеми за Агробанку почели су, парадоксално, у тренутку када је бележила највеће вредности на Београдској берзи и била једна од најликвиднијих акција на тржишту капитала. У јануару 2007. године историјски максимум цене ове акције износио је 50.000 динара, али у том периоду почела је и акција државе за преузимање значајног дела власништва ове банке. Наиме,активиран је стари дуг Београдске банке из 1983. године према ИБРД од 136 милиона долара, у овом удружењу банака налазила се и Агробанка. До увођења санкција 1992. године отплаћен је већи део дуга, а остало је да се отплати још 55 милиона долара. У међувремену је тај дуг због камата повећан на 167 милиона долара. Република Србија се 2007. године појавила као поверилац уместо ИБРД-а са захтевом да се тај дуг измири. Након опирања руководства и увођења краткотрајне принудне управе од стране НБС, власти и представници Агробанке дошли су до договора да се дуг конвертује у капитал, па је држава са седам дошла до власништва на 20 одсто акција ове банке и тако постала највећи појединачни власник. Према том уговору, дуг је конвертован у акције које су обрачунате по цени од 36.000 динара, а уписана је и клаузула да је банка дужна да након годину дана откупи те акције од државе и то по цени од 40.600 динара. Тај откуп се никада није десио, а држава је до данас остала власник 20,07 одсто акција – чија вредност се сада приближила нули

Изненадни губитак

Банка је све до половине прошле године исказивала добит, када је на полугодишту, према билансима, остварила 435 милиона динара профита. Након само три месеца у књигама се појавио губитак од 2,3 милијарде динара. Крајем године уведена је принудна управа у банку од стране Народне банке Србије, банку на управљање су добили Милорад Џамбић, бивши директор Агенције за осигурање депозита и Јулије Миладиновић, бивши директор Агенције за спречавање прања новца, који и сада управљају Новом Агробанком. Ова управа је након пречешљавања књига објавила губитак за 2011. годину од невероватних 29,4 милијарди динара или скоро 300 милиона евра, што је скоро поништило сав добитак остатка банкарског сектора. У вези тога занимљиво је да је НБС приликом редовног објављивања кварталних финансијских извештаја банака на свом сајту, после неколико минута скинула извештај Агробанке. Новинару Балканмагазина тада је речено да се чека ревизија финансијског извештаја Агробанке за 2011. и да ће онда бити објављен.

За лош резултат банке кривицу сноси и руководство, а један од највећих тегова на билансима ове банке је кредит од четири милијарде динара Хабитфарму који је завршио у стечају.

Међутим, Рајко Латиновић, бивши председник Управног одбора Агробанке у изјави за Балканмагазин тврди да је банка последњих месеци прошле године имала налог од Народне банке да повлачи средства из привреде и да их прослеђује Народној банци.

“Руководство и УО банке били су спречени раде како треба. Мада и ово решење није лоше, ако направе развојну банку од Агробанке, боље и тако него да су је продали некоме. Шта ће бити са акционарима не знам, али се сећам да су акционарима Беобанке и других банака само рекли да немају више акција”, изјавио је Латиновић.

Спречена додатна контрола пословања

У међувремену, у фебруару ове године, Народна банка је дала сагласност на План активности Агробанке који су сачинили већински акционари банке и који је требало да траје шест месеци, уз могућност продужетка још три месеца.

Занимљиво је да су мањински акционари, пре свега група словеначких инвеститора са значајним учешћем у власништву, тражили супер ревизију финансијских извештаја које је потписала ревизорска кућа КПМГ, сумњајући у то да је направљен губитак који је вишеструко превазилазио капитал банке. На две заказане седнице Скупштине акционара на којима је главна тачка било испитивање ревизора из КПМГ-а, није се појавио представних државе што је значило недостатак кворума и онемогућавање одржавања седница.

Последња вест коју су акционари банке чули јесте о престанку рада, 25. маја, истог дана када се на берзи још трговало овим акцијама и када је чак забележила раст цене.

Штедише ове банке, према речима Радосављевића, немају разлога за бригу јер су депозити пренесени на нову банку. Зато акционари, посебно они који су куповали акције по 40.000 динара и више имају за чим да жале, јер имају власништво у банци која не ради, која нема штедњу, у ствари која само има тешко наплативе или ненаплативе кредите. На берзанским Интернет форумима већ се формирају удружења малих акционара који намеравају правду да потраже на суду. Јуче се и у словеначком Пословном дневнику појавио текст под насловом “Словеначки улагачи у српску Агробанку остали празних руку, на видику дипломатски спор”.

Према писању ових новина неки словеначки акционари Агробанке најавили су обраћање словеначком Министарству спољних послова које би требало да тражи објашњење од српске стране.

Ко је кога преварио?

Ненад Гујаничић, брокер Синтеза инвеста истиче да је дешавање са Агробанком типичан случај негативне рекламе и да шаље лоше сигнале инвеститорима који би можда улагали на Београдској берзи

“Инвеститори долазе на тржиште на основу сигнала. Ако шаљемо сигнал да је тржиште несигурно, чак преварантско, зашто би онда дошли. На нашем тржишту капитала мали акционари служе само за поткусуривање, као да они нису уложили свој новац у ту банку. Требало је да се одради ревизија биланса, али то се није десило јер је држава избојкотовала скупштину, претпостављам да неком није било у интересу да та ревизија нешто не открије. Овакве ствари са компанијама дешавају се свуда у свету, али овде смо имали ситуацију да НБС прихвати план активности који треба да траје шест месеци, да принудна управа ради свој посао и онда преко ноћи, у петак поподне банка се затвори. Наравно да нико инвеститорима не гарантује за сигурност уложеног и улагање на берзи је ризично, али овде су инвеститори месецима и годинама обмањивани званичним подацима. Сви извештаји су пролазили независне ревизије, Народну банку, а на крају су цену платили само акционари и порески обвезници. Ако се не рашчисти ситуација и не утврде одговорни, нико инвеститорима не може да гарантује да се нешто слично неће десити у некој другој банци или компанији која се налази на берзи”, објашња Гујаничић.

Иако је постојао претња да би случај Агробанке могао изазвати страх код штедиша, Љубодраг Савић професор Економског факултета у Београду сматра да ово неће ништа пореметити, јер се не ради о једној од великих банака.

“Руководство је несмотреном политиком направило велики губитак који морају да покрију порески обвезници и ту ја видим највећу штету. Сад се може чути прича да је Агробанка пропала зато што је државна, али власништво нема везе са тим, већ начин управљања. Имамо Комерцијалну банку која је државна а прави добре резултате. Имамо два решења, или да се држава повуче из банкарског сектора и остави све на милост и немилост страним банкама или да задржи власништву у неким банкама и да имамо домаће банке преко којих се могу испуњавати циљеви. Поука која се одавде може извући је да држава не сме да чека да се појави оволики проблем па да реагује”, напомиње Савић и додаје да је већ било проблема и са Металс банком и Привредном банком Београд.

Балкан Магазин

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Мали: У наредне две до четири недеље уговор о продаји Kомерцијалне банке (видео)

3.7 (3) Министар финансија Србије Синиша Мали изјавио је данас да очекује да у наредне …

Звездин вишемилионски дуг према Агробанци поново смањен, надлежни ћуте о послу

0 (0) Вишемилионски дуг који фудбалски клуб Црвена звезда има према Агробанци поново ће бити …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *