Економија

Како се у Србију ограничава трговинска слобода

Србија се по критеријуму слободе трговине налази на 89. месту од 138 земаља, наводи се у извештају Светског економског форума о слободи трговине у свету за 2014. годину. Такав ранг значи пад за 18 места, јер смо пре годину дана били на 71. позицији.

Како се наводи у извештају, највише проблема приликом увоза код нас праве компликоване процедуре, царине, наши стандарди и технички захтеви, али и корупција на граници, криминал и неодговарајућа телекомуникациона инфраструктура. Када је реч о извозу, ту нам се замера неодговарајућа производна технологија и обученост, технички стандарди и захтеви, отежани приступи финансирању.

Све земље бивше Југославије су прошле боље од нас, па је тако Словенија на 38. месту, Црна Гора на 49. позицији, Хрватска на 56, Македонија на 63, а Босна и Херцеговина на 78. На врху листе по слободи трговине су Сингапур, Хонгконг, Холандија, Нови Зеланд, Финска и Велика Британија. Последња места су заузели Чад, Венецуела и Ангола.

Да ли је заиста слобода трговине у нашој земљи на тако незавидном нивоу или овакви извештају не могу потпуно реално да сагледају стање трговине у свакој земљи? Држава тврди једно, економисти и привреда друго. Треба подсетити и да нас је извештај Европске комисије крајем прошле године сврстао у категорију економских понављача. Такође нам се замера већ годинама – велико присуство државе у привреди, превелика државна помоћ и превише субвенција губиташима, лоше управљање јавним предузећима, велика буџетска потрошња…

Што се тиче слабих оцена из извештаја Светског економског форума о слободи трговине, Драгован Милићевић, државни секретар у Министарству трговине, каже за „Политику” да је реч о збирном индексу и да примедбе не треба приписивати једино сектору трговине у нашој земљи.

– Да ли овде постоје услови за слободно обављање трговине? Постоје. Нема ограничења да било ко дође на наше тржиште, цене се слободно формирају, чак су и царине за многе производе минималне и то је део процеса приступања Европској унији – наводи Милићевић.

Према његовим речима, проблеми који постоје у нашој економији су заједнички за било који бизнис, па би и њихово решавање требало да буде системско, а не једино у трговини.

– Препрека развоју сваког посла, а не само трговинског, јесу неефикасна администрација у нашој земљи, скупи кредити и корупција које још има. То омета и ширење послова и отпочињање нових – објашњава Милићевић.

Да ли због тога нема више инвестиција у трговину у Србији и да ли због тога неки од највећих светских трговаца никако да дођу на наше тржиште?

Милан Ковачевић, консултант за страна улагања, каже да сваки инвеститор пре него што дође испитује сваки сегмент нашег привредног амбијента. Исто је и у трговини.

– Очекујем да ми и даље падамо на сличним листама зато што мало радимо да олакшамо, на пример, финансијске трансакције са иностранством. Имамо ригидан девизни режим који гуши и извоз и увоз. Узмимо пример „Икее”, која никако да дође. Она би велики део свог асортимана увозила, али би код нас и куповала па извозила својој мрежи у иностранству, а то је овде због скупих и сложених процедура компликовано – наводи Ковачевић, додајући да би то требало сасећи будућим реформама.

Са друге стране, Горан Николић, економиста Института за европске студије, наводи да треба бити обазрив када је реч о критикама на наш рачун да отежавамо увоз.

– Можемо да критикујемо компликоване процедуре, али би требало да имамо и разумевања. Јер, велики увоз не одговара ниједној економији. Ми морамо да настојимо да очувамо нашу привреду која ће да производи, а не све да увозимо. То није добро – закључује Николић.

 
С. Деспотовић
Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!