ПОЧЕО је одлив капитала из финансијског сектора Србије, а када је реч о дугорочним кредитима, од почетка године одливено је скоро пола милијарде евра. Позитивну разлику између прилива и одлива има једино Влада, остали корисници, НБС, банке и привреда, имали су знатно већи одлив од прилива, што указује да капитал „бежи“ из земље, упозорили су стручњаци Економског института, на презентацији часописа „Макроекономске анализе и трендови МАТ“.
Проблеми се јављају у финансијском рачуну платног биланса. У првом полугођу ове године он је позитиван за свега 832 милиона евра. Од почетка године у Србију је ушло само 312 милиона евра страних директних инвестиција, од чега је већи део, око 191 милион евра акцијски капитал.
– Девизне резерве НБС током првих седам месеци ове године смањене су за 195 милиона евра, захваљујући емитовању државних обвезница за покриће дефицита – каже Владимир Вучковић, уредник МАТ-а.
Пад кредитне активности банака у Србији на нулу и њена стагнација има и имаће озбиљне последице, јер ће кочити обнову привреде, изјавио је економиста Бошко Живковић, додајући да су на то стручњаци упозоравали.
– Државне банке настојале су да подмире високу тражњу за кредитима после смањења активе банака у страном власништву, али уместо да ублаже негативне ефекте кризе, оне су их додатно продубиле – рекао је Живковић. – Тако је „политика“ кредитирања „пријатељских клијената“ у државним банкама, без адекватног обезбеђења, резултирала огромним растом проблематичних кредита.
Сам процес јачања улоге државних банака у време кризе нема негативну конотацију, јер може допринети ублажавању последица услед повлачења осталих учесника на тржишту. Пример Пољске, Чешке и Мађарске показује да су државне банке биле „стабилизатори“ у време антикризних мера. С друге стране, примери Словеније и Србије указују на неадекватно мешање државе у пословање.
– У случају домаћег банкарског сектора сценарио се одиграо у негативном смеру, јер је политика пласмана спровођена у зависности од утицаја државе – навео је Живковић. – Истраживања показују да је за један банкарски сектор најпожељнији облик „микс“ државних и страних банака.
ХИТНО АРАНЖМАН СА ММФ
СРБИЈИ је што пре потребан нови аранжман са Међународним монетарним фондом, који би предвидео рефинансирање доспелих отплата дуга. Аранжман је потребан што пре и да би се послао сигнал да је економска политика земље респектабилна, а то би се затим одразило и на ниже каматне стопе на задуживање и прилив кредита, изјавио је Стојан Стаменковић, сарадник Економског института.
Новости
