Кинеска индустријска шпијунажа: Да ли су ФБИ и ЦИА немоћни против цурења података

0
(0)

Док ЦИА трага за терористима по пустињама, Кинези трагају за производима америчке науке и технологије од Западне до Источне обале: почев од резултата најсавременијих истраживања рака у Висконсину, па до софтвера за ветрогенераторе у Масачусетсу.

Кад су амерички цариници и граничари у августу прошле године отворили пртљаг кинеске пољопривредне делегације, нашли су коверте које садрже посебно генетски модификован пиринач и друге врсте семена, за које тврде да су украдени од једне компаније у Арканзасу. Према кривичној пријави поднетој прошлог месеца у Канзасу, то семе, генетски измењено за фармацеутску употребу уз утрошак више милиона долара, набављено је на нелегалан начин уз помоћ двојице кинеских емиграната – биљног генетичара у истраживачком центру у Арканзасу (који је основало министарство пољопривреде) и биотехнолога, који је дипломирао на Државном универзитету Луизијане, а ради у компанији из Колорада, која је поменуто семе и произвела.

Одмах у комшилуку, у Ајови, један фармер са огледних поља „Дипон Пајонира“, водеће компаније за усавршавање семена, налетео је 2011. на Кинеза који је ископавао генетски модификовани кукуруз на отвореном пољу. Други га је чекао у колима у близини. Након неугодног распитивања о томе шта ту раде, обојица су збрисала, али фармер је стигао да запише број регистарских таблица.

У случај се умешао ФБИ и поставио прислушкиваче у аутомобил осумњичених. „То су у ствари врло озбиљни прекршаји“, чули су како каже један од њих. Други се сложио: „Могли би да нас сматрају шпијунима!“

У овом случају је на крају шест Кинеза оптужено за покушај крађе индустријских тајни, а сви су били запослени у кинеским фирмама за производњу семена. Према индицијама, вођа овог круга био је Мо Роберт Хеилонг из Бока Ратона на Флориди, натурализовани држављанин САД, иначе директор међународног пословања кинеске компаније „Бејџинг Дабеинонг тејнолоџи груп“. Истражитељи сумњају да је неко из „Дипон Пајонира“ упутио оптужене за шпијунажу на локацију на којој расту изданци. Хеилонг је у притвору, остали на слободи.

СКАКАВЦИ

Како обавештајни стручњаци тврде, Хеилонг и други осумњичени за индустријску шпијунажу производње семена само су неколико скакаваца из читавог јата које брсти америчке технолошке тајне. Њихов несташлук у Ајови привукао је прошле године краткотрајну пажњу због своје каприциозне дрскости, али у САД малтене сваке недеље ухапсе неког кинеског индустријског шпијуна, а томе се не посвећује ни приближно толико пажње колико се, на пример, посвећује сајбер-рату који Кина води. Неки од тих агената су професионални шпијуни које је кинеска обавештајна служба послала да дођу до америчких војних тајни, али обавештајни стручњаци тврде да је много више „аматера“, послатих да поткрадају америчка индустријска складишта.

Док ЦИА трага за терористима по пустињама, Кинези трагају за производима америчке науке и технологије од Западне до Источне обале: почев од резултата најсавременијих истраживања рака у Висконсину, па до софтвера за ветрогенераторе у Масачусетсу. О томе сведочи велики број случајева који пуне америчке федералне судове и судове савезних држава.

Мишел ван Клив, бивша председница Националне службе за контрашпијунажу САД, тим поводом за Њузвик каже: „Истина је да Кина доживљава запањујући привредни раст, али већина људи не зна да је део тога заснован на систематском програму чисте крађе који њихова држава спроводи. Компаније као што су ‘Моторола’, ‘Форд’, ‘Џенерал моторс’, ‘Дипон’ и друге – приватни покретачи иновација и профита – све су на мети Кинеза.“

Ван Кливова и званичници контраобавештајне службе кажу да су Кинези необично интелигентни и стрпљиви. „Они потајно ангажују комерцијална предузећа да сакупљају стране технологије“, објашњава она. „Убацују ‘скупљаче’ у америчке компаније како би себи олакшали прибављање нових технологија… Пекинг у САД има неформалну организацију која помаже да се ти стручњаци прате како би могли да планирају њихов следећи потез – што значи да ће у том погледу ствари постати још горе. Број пословних људи, научника, инжењера, свршених студената и комерцијалних предузећа из Кине који раде у САД наставља да расте и далеко превазилази наше могућности да контролишемо њихове потенцијалне илегалне активности.“

Изгледа да Кина користи и „спаваче“. Много је студената које шаље у САД и који годинама мирују пре него што их позову у акцију, обично након што се запосле у некој фирми која користи високу технологију.

„Кинески приступ бих упоредио са сејањем траве“, каже А. К. Смит, пензионисани стручњак ФБИ за Кину и коаутор „Историјског речника кинеске обавештајне службе“ (заједно са британским стручњаком за шпијунажу Најџелом Вестом). „Они изађу у двориште, баце врећу семена, али га не заливају и не ђубре, знајући им све семе неће проклијати, али спремни су да прихвате те губитке. Бацили су већ и превише семена (у САД) и знају да ће неке од семенки заиста израсти у траву.“

Према Смитовим речима, ту је још једна додатна корист: кинеско улагање у обавештајну службу је „практично никакво и све врло уверљиво могу да порекну. Ако погледамо суђења кинеским ‘шпијунима’“ додаје он, „готово увек су у питању Кинези који су прва генерација емиграната у САД – они који и даље гаје етничке, културне и емоционалне везе са мајком Кином“, а умешани су и Американци који немају кинеско порекло. „У принципу, претпостављам да већина њих сарађује са Кинезима напросто као плаћеници – због новца. А Кинези умеју добро да искористе све што те људе чини погодним за сарадњу.“

Амерички министар финансија Џек Лу недавно је поменуо да кинеска индустријска шпијунажа не личи ни на шта што раде САД или неке друге државе. Он одбацује и инсинуацију да је пекиншка шпијунажа на америчком тлу еквивалентна продору Националне агенције за безбедност (НСА) у друге земље. „Не мислим да се она врста активности коју готово све земље примењују ради националне безбедности уопште може поредити са намерном крађом пословних тајни ради стицања професионалних предности“, изјавио је Лу одговарајући на питања након говора који је одржао у Савету за иностране послове у Вашингтону, додајући и да та тема „ни у ком случају није скинута с дневног реда наших разговора са Кинезима“.

ПРИЈАТНИ РАЗГОВОРИ

У међувремену, ФБИ нема начин да држи на оку сваког кинеског студента који дође у САД да се на тамошњим универзитетима упише на неки курс напредне технологије, нити би требало то и да покушава. Прислушкивање Кине које НСА обавља може да обезбеди стотине путоказа који захтевају напорно и дуготрајно праћење, а кажу да ФБИ има пуне руке посла са тероризмом.

Након ескалације кинеске шпијунаже прошле године у Висконсину, један специјални агент ФБИ посаветовао је тамошње пословне лидере да поведу више рачуна о заштити својих истраживања и пословних тајни. Али третирање свих запослених Американаца кинеског порекла као потенцијалних шпијуна је непрактично, да не говоримо о томе да је и несимпатично, а вероватно и незаконито.

Ван Кливова тврди да САД немају свеобухватну стратегију за супротстављање кинеској шпијунажи, мада се Бела кућа и Обамина администрација с тим не слажу. У фебруару ове године Бела кућа је издала брошуру под називом: „Стратегија за сузбијање крађе пословних тајни САД“, која је навела „пет области деловања: дипломатско ангажовање, добру праксу заштите на иницијативу самих индустријских предузећа, интензивирање домаћих законских истрага, ревизију законодавства, помоћ акционара и кампању за информисање јавности“. Тако бар тврди портпарол Беле куће за националну безбедност Патрик Вентрел.

„Појурите их у Пекингу“, додаје на то Ван Кливова. Она сматра да обавештајна служба САД треба да регрутује више „кртица“ у кинеској обавештајној служби „да би открила шта раде и како раде да бисмо могли да им нађемо слабе тачке и зауставимо их“.

И ЦИА и ФБИ имају тај задатак, али то ни најмање није смањило кинеску шпијунажу, бар судећи по случајевима који се гомилају у америчким федералним судовима. Од 2008. до 2010. Министарство правосуђа водило је 26 истрага, које су за резултат имале више од 40 Кинеза осуђених по оптужбама за шпијунажу, крађу индустријских и државних тајни САД и илегални извоз проблематичних материјала у Кину. Истраживање које је спровео Ројтерс утврдило је да се у последњих осам година од 280 кривичних гоњења због нелегалног извоза оружје 66 односило на Кинезе.

Америчка обавештајна служба свему томе ипак посвећује дужну пажњу. Нови шеф контраобавештајне службе ФБИ Роберт Андерсон Џуниор бави се случајевима кинеске шпијунаже. Шеф хардверско-софтверске компаније НЦИX Френк Монтоја Џуниор раније је руководио канцеларијом ФБИ у Хонолулуу, која је истраживала неколико случајева кинеске шпијунаже. „И у самој ЦИА страховито брзо расте квалитет, дубина и разумевање Кине“, каже Дејвид Седни, бивши помоћник министра одбране за источну Азију, који је од 2004. до 2007. радио као заменик америчког амбасадора у Пекингу. „Мислим да то у великој мери представља последицу општег бољег разумевања Кине и Источне Азије у САД. Запошљавају људе који су заиста добри, одлични студенти и дипломци који су живели у Кини и студирали на тамошњим образовним институцијама, као што је Пекиншки универзитет.“

Реално гледано, међутим, америчка обавештајна служба нема много изгледа да се шире инфилтрира у полицијску државу каква је Кина. Зато ће док амерички ловци на шпијуне не смисле неку бољу замку, кинески агенти практично слободно шврљати свуда по САД, усисавајући америчке тајне.

„Просто се гласно чује звук великог усисивача“, каже Седни.

(Текст је објављен у 23. броју магазина Неwсwеек (13. јул 2015.), који сада излази једном месечно.)​

ПИШЕ Џеф Стајн

newsweek.rs

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Помпео: Најозбиљнија претња за САД долази од Комунистичке партије Кине

0 (0) Амерички државни секретар Мајк Помпео сматра да Кина представља већу претњу за САД …

Пентагон: Кина претекла САД у војној бродоградњи и по копненим балистичким и крстарећим ракетама

5 (2) * У извештају Министарства одбране САД о војној моћи Кине наводи се да …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *