Србија

Контрола над милионима личних података

Податке о грађанима Србије обрађује, користи и чува око 300.000 државних институција и приватних предузећа. Опасности: финансијске малверзације, скидање новца са банковних рачуна, крађа идентитета

ЈЕДИНСТВЕНЕ матичне бројеве и остале податке о личности грађана Србије обрађује, користи и чува око 300.000 државних институција и приватних предузећа. Осетљиве личне информације чувају се у готово милион база података. Њих поседује полиција, војска, државне установе, послодавци, локална самоуправа, али и банке, трговинска и друга предузећа, болнице, библиотеке…

Подаци о личности, који се у свету врло строго штите и чувају, у Србији се углавном потцењују, често су и лака мета злоупотреба. Посебно су осетљиви биометријски подаци – отисак прста, шаке или зенице ока – који улазе у све шире коришћење. Обрада и чување ове врсте информација у Србији нису уређени законом, нити постоји надзор над њима, што може да буде озбиљна препрека на путу ка ЕУ.

У канцеларији повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, истичу да би увођење реда у обраду биометријских података требало да буде међу приоритетима државе.

 

ПОДАЦИ СЛУЖЕ И ЗА УЦЕНЕ ПРЕУЗИМАЊЕ туђег идентитета, лажно представљање и склапање “он-лајн” послова само су неке од злоупотреба које могу да настану када се лични подаци грађана нађу у погрешним рукама. Још су драстичнији случајеви подизања кредита или лечења на туђе име. У свету нису реткост ни уцене на основу поверљивих информација које су чуване без обезбеђења.

 Државне и приватне установе и предузећа од грађана траже низ података. Најчешће су то матични број и датум и место рођења, али и “нумере” пасоша, здравствених књижица, банковних рачуна, као и подаци о болести, крвној групи, брачном стању… Дељење “генералија” широком руком, грађане може да удари по новчанику, али и да роди много озбиљније проблеме.

Да подаци грађана расејани на хиљаде адреса могу бити озбиљна претња и њиховој безбедности, упозорава и Александар Арсенин, из Покрета за електронску приватност.

– Велики је ризик да наши подаци дођу у погрешне руке – објашњава Арсенин. – Прети низ опасности – од финансијских малверзација, скидања новца са банковних рачуна, па до крађе идентитета. Грађани, углавном без размишљања, на захтев установа и предузећа, дају податке, а да не знају ко их чува, за шта их користи, да ли их некоме уступа. Не знају чак ни на који начин их уништавају.

Да је интернет елдорадо за манипулацију незаштићеним подацима потврђује и консултант за интернет безбедност Данило Цвјетићанин. Он, као пример, наводи случајеве крађе скенираних пасоша, који се користе за криминалне радње.

– Банке и компаније које баратају са хиљадама бројева докумената грађана требало би да их чувају од хакерских напада, али и од својих запослених – објашњава он. – Интернет је препун информација које и једноставним радњама могу да се злоупотребе. То је случај са “Фејсбуком” и осталим друштвеним мрежама где људи масовно остављају имена, датуме рођења, занимања.

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!