Кошмарни почетак године за евро

Лондон — Евро је другог дана нове године пао на најнижи ниво у односу на долар у последње четири године.

Тај пад уследио је пошто је председник Европске централне банке Марио Драги наговестио да би та институција ускоро могла да подржи програм куповине владиних обвезница у борби против алармантно ниске инфлације широм 19-члане еврозоне.

Драги је у интервјуу за немачки финансијски дневник Ханделсблат рекао да је сада већи ризик да ЕЦБ неће успети да одржи цене стабилним него пре шест месеци. “Морамо да избегнемо како превисоку, тако и прениску инфлацију. Вршимо техничке припреме за модификовање обима, врсте и садржине наших мера почетком 2015”, рекао је Драги.

Иако је ЕЦБ до сада смањила каматне стопе на рекордно ниски ниво и подржала куповину неких врста обвезница из приватног сектора, она се уздржавала од куповине владиних обвезница. Заступници те политике кажу да она може да помогне подстицању опоравка и стабилности цена смањењем трошкова зајмова за фирме, домаћинства и владе. Многи у Немачкој, најјачој европској економији, међутим, забринути су због програма куповине државних обвезница, јер може довести, како кажу, до разбацивања новца у расипничким државама. Успех није загарантован, а доказ је Јапан који се вратио у рецесију иако је његова централна банка покренула свој програм куповине обвезница, истиче АП.

Агенција АП наводи да је то јасан сигнал Драгија да је ЕЦБ спремна да подржи програм куповине државних обвезница на линији на којој су то учиниле друге централне банке, попут америчких Федералних резерви и Банке Енглеске. Многи стручњаци мисле да би ЕЦБ могла да објави своју одлуку 22. јануара, на свом следећем састанку о монетарној политици.

Евро је 2. јануара пао за 0,4 одсто и за њега се може добити 1,2034 долара, што је његов најнижи ниво од лета 2010, када је заједничка европска валута посрнула после првог пакета помоћи Грчкој и све већих спекулација да су и друге чланице ЕУ у акутној финансијској кризи.

Евро је месецима опадао, на полеђини очекивања да ће ЕЦБ подржати даље стимулативне мере, док су трговци предвиђали више те валуте у оптицају.

Док руководство ЕЦБ највише брину анемични нивои економског раста широм еврозоне, управо је прениска инфлација оно што је подстакло спекулације о даљој акцији централне банке ЕУ, оцењује агенција АП.

Инфлација у сада 19-чланој еврозони (Литванија је усвојила евро јуче) тренутно износи 0,3 одсто, што је много испод годишњег циља ЕЦБ од око два одсто.

Оно што посебно брине финансијске стручњаке, наводи АП, чињеница је да би прениска инфлација могла да доведе до пада цена, што, додаје агенција, у свакодневном животу појединаца није лоше, али с друге стране може да успори економију, тиме што би потрошачи престали да купују, надајући се још нижим ценама у будућности.

 

Бета