Економија

Пиjаце – наjjаче тржиште у Србиjи коjе обрће милиjарде

JAГOДИНA – На 410 пиjаца у Србиjи – зелених, мешовитих, робних, кванташких, млечних, сточних, са више од 60.000 тезги, годишње се оствари промет од 28 милиjарди динара, а само на зеленим пиjацама, коjих jе 139 око седам милиjарди динара, каже аутор књиге “Управљање трансформациjом пиjаца” Небоjша Баталовић.

“У Србиjи има 143 Пиjачне управе и 410 пиjаца и на њима ради 80.000 људи, а снабдева 67 одсто становништва. У укупном промету и откупу пољопривредних производа у Србиjи пиjаце учествуjу са око 20 одсто”, рекао jе Баталовић, коjи jе и бивши председник Oдбора Привредне коморе Србиjе за комуналне делатности и пиjаце.

Пиjачне управе, само на основу пореза на додатну вредност у буџет државе годишње уплате 600 милиона динара, тврди он.

Напомињуjући да пиjаце представљаjу тржишни барометар коjи jе веома осетљив на све осцилациjе у понуди и тражњи, Баталовић jе додао да “нико тачно не зна” колико jе људи директно везано за пиjацу, ако се узму у обзир произвођачи, прерада, превоз, али jе сигурно да пиjаце пружаjу егзистенциjу завидном броjу људи.

Истичући да су пиjаце наjjаче тржиште у Србиjи на коjима грађани троше 70 одсто кућног буџета, он додаjе да око 95 одсто укупне понуде на пиjачним тезгама чини индивидуални сектор, у чему пољопривредници учествуjу са 70 одсто.
“Због овако великог учешћа пољопривредника, држава мора наћи интерес да инвестира у пољопривреду, jер ту су и радна места”, оценио jе Баталовић.

Према његовим речима, у Србиjи jе више од 90 одсто пољопривредних произвођача коjи производе на површинама мањим од 30 хектара, производња последњих година специjализуjе се и све jе већа у стакленицима и пластеницима, тако да се на пиjацама мења однос понуде и потражње.
“O укидању пиjаца нико у Eвропи не размишља. Напротив, раде интензивно на њиховом развоjу, пре свега велетржница на коjима се снабдеваjу и хипермаркети”, рекао jе Баталовић.

Oн сматра да jе атрактивност пиjаца и у томе што мало коjа друга продаjна места омогућаваjу да се успоставља непосредни контакт купца са произвођачем. “Пиjаце су jедино место где тржишни механизми функционишу без ограничења и где се цене слободно формираjу”, рекао jе Баталовић.

Приватизациjом пиjаца обезбеђуjе се смањивање директних утицаjа државних интервенциjа, али оне, и у измењеним условима неће имати алтернативу jер су, пре свега, флексибилни тржишни институти, оценио jе Баталовић.

Баталовић, коjи jе и члан руководећег тима JKП “Стандард” у Jагодини, jе мишљења да су, уз све предности, пиjаце у Србиjи, а има их у 166 градова, “запостављена места и наjмање истражени део науке о трговини”.

Не посвећуjе им се дужна пажња, маргинализоване су и третиране као комунална делатност и споредне тржишне институциjе, оценио jе он.

Баталовић jе истакао да ће, на перспективу пиjаца доминантан утицаj имати стање, организованост и преспектива пољопривредне производње, развиjеност и организованост малопродаjе.

Наше кванташке пиjаце, све више су сличне велетржницама у свету, као центрима продаjе на велико, сматра Баталовић, додаjући да jе наjjача и наjорганизованиjа Kванташка пиjаца у Србиjи у Београду, да послуjе у оквиру Градске пиjаце, лоцирана у Сурчину.

Иако нема све атрибуте Велетржнице, ова пиjаца jе члан Светске организациjе Велетржница, истакао jе Баталовић и напоменуо да су продавци на овоj пиjаци 35 одсто из Београда, а 65 одсто долазе из других места Србиjе, Црне Горе, Републике Српске, док велетрговци углавном робу довозе из Mакедониjе и Грчке.

Баталовић напомиње да на Kванташкоj пиjаци у Београду наjвише купуjу прекупци и то више од 38 одсто, ради даље продаjе у другим местима у Србиjи или другим државама. После београдске, напомиње Баталовић, друга по величини Kванташка пиjаца у Србиjи jе у Нишу.

Танјуг

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

оментара

  1. некада су се звали накупци, па шверцери, па социјални случајеви а сада међу њима има богаташа. НА ХИЉАДЕ случајева избегавања пореза, Кинези предњаче.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!