Крдо није заборављено (видео)

КРАЉЕВО – По веома ниској температури и пробијајући се теренским возилом неприступачним и завејаним путевима, а потом и неколико километара пешице кроз снежне сметове, чланови краљевачког Удружења љубитеља коња обишли су минулог викенда полудивље коње на планини Столови, надомак Краљева, дотуривши им још хране како би ове племените животиње без проблема „прегурале“ зиму.

– Коњи су у добром стању и што је најважније нису изгладнели. Олакшавајућа околност је што на јужној, сунчаној страни нема снега па лакше могу да дођу до сасушене траве и коре младог дрвећа. Наравно, ми смо им и пре зиме оставили довољне количине хране – прича Драган Коматовић из Жиче, председник Удружења љубитеља коња „Столови“ које броји седамдесетак чланова.

– Мада, опстају коњи на Столовима и у много тежим условима. Знају сваки камен, сваку врзину на планини, знају где има заветрине и где могу да се склоне када почне да дува хладан, планински ветар.

На овом планинском масиву који се са јужне стране издиже повише Краљева, манастира Жиче, Матарушке Бање, средњовековног града Маглича и Ибарске клисуре, већ дуже од три деценије опстајава крдо од педесетак полудивљих коња. Према причама, на Столове, чији највећи врх Усовица досеже до 1.375 метара, питоме коње су због обиља здраве и сочне хране најпре доводили њихови власници – мештани села подно планине да им, бар током лета, не би били на терету.

Временом, коњи су остављани све дуже, па чак и да презиме, а онда је крдо почело да се осамостаљује и умножава и да поприма особине дивљих коња потпуно независних од људи.

Тако се, упркос томе што су неки коњи остарили и угинули, крдо постепено увећало на педесетак коња којих би вероватно било и знатно више да није сурових планинских услова. Многа нејака ждребад сама страдају или, још недорасла, заврше као плен изгладнелих вукова, а понекад и безобзирних крадљиваца.

Коње, који све то преживљавају, међутим, више ни њихови власници не могу да врате с планине. А, и кад им то некако успе, коњи, после дан-два, опет побегну у планину.

– Када то дозволе временски услови своје коње на Столовима редовно обилазим, тимарим и храним, а то раде и остали власници – додаје Коматовић. – Због дугогодишњег самосталног боравка у природи то су сада полудивљи коњи, али и даље веома паметне, племените и одане животиње.

ЕНТУЗИЈАЗАМ

НАДОМАК врха Усовица, чланови краљевачког Удружења љубитеља коња су сопственим средствима саградили и планинску колибу.

– То смо направили са да се онај ко се задеси на планини огреје, окрепи или склони од невремена. Са столетним шумама, прелепим пропланцима, мирисним нарцисима и крдом полудивљих коња Столови би требало да представљају туристичку атракцију, али се све и даље своди само на ентузијазам заљубљеника у природу – каже Коматовић.