Београд — Финансијске куће које послују на нашем тржишту су ликвидне, али клијента који траже кредите а за које постоји претпоставка да ће их редовно враћати је мало.
Дуговања привреде, грађана и предузетника зауставила су се прошлог месеца на суми од 2.015 милијарди динара.
То показују и подаци Удружења банака и Кредитног бироа Србије.
То је 3,8 посто више него месец раније. Али ако у обзир узмемо инфлацију, а посебно курс динара према евру, задуженост све три категорије клијената бележи пад. Привредна активност је слаба, грађани стрепе за радно место. У банку по зајам нико не жури.
Зато банкари покушавају да нађу „клијенте који обећавају„ где год могу.
Једна од категорија које прилично кубуре с враћањем кредита су предузетници: чак 12,6 одсто њихових зајмова је у доцњи.
Један вид камата ипак би могао у наредном периоду клизнути наниже. То су оне које се одобравају на кредитне картице. Папрене су и обавезно иду преко 30 посто годишње
“Све је више клијената међу грађанима који би радо узели зајам на кратак рок јер им то изгледа мање ризично” , објашњава директор главне филијале АИК банке за Војводину Слободан Рацић.
“Тако се смањује страх од скока евра па и губитка посла. Камате на стандардне кредите, ни у динарима ни у еврима, нећа пасти. Али у наредном периоду очекујем преиспитивање камата на најскупље позајмице”.
Трговци се жале на пад промета, купци се све теже одлучују за кредитне картице па би у том сегменту понуде могло доћи до преиспитивања и камата и других чинилаца.
Може се очекивати да ће број услуга у том домену расти и да ће камате на њих убудуће бити различите. Банке нису једине које су заинтересоване за то. Све је више трговачких кућа које сугеришу да стално трагамо за услугом која би у што већој мери одговарала њима, нама и потрошачима.
Дневник
