Надлежне институције већ данима крију комплетан списак вила и станова који су изузети из „Дипосовог” фонда и спремају се за продају, али како „Политика” незванично сазнаје у овом предузећу, реч је управо о кућама које изнајмљују звучни закупци. На списку има пуно имена али су јавности најпознатији Никола Петровић, директор Електромреже Србије, Мохамед Дахлан, лични саветник престолонаследника Абу Дабија, Милорад Вучелић, некадашњи истакнути државни функционер и оснивач магазина „Печат”, Слободан Тешић са фирмом „Партизан Тех”, Јован Дробњаковић, који је пре три године био кандидат за директора Безбедносно информативне агенције, Срђан Бошњаковић, некадашњи директор НИС-а и Горан Ђоковић, стриц Новака Ђоковића.
Подсетимо, Влада Србије је на седници 3. новембра одузела 118 непокретности из фонда „Дипос” и предала их у руке Републичке дирекције за имовину. Реч је о 28 кућа и вила, 86 станова и четири пословна простора у улицама Пере Тодоровића, Београдског батаљона, Дипломатској колонији, Страхињића бана, Краљевачкој, Јеврема Грујића и Чакорској. Пре три дана Републичка дирекција за имовину потврдила нам је да ће све ове некретнине бити продате на јавном надметању. Од продаје би требало да буду заштићени објекти које држава користи за своје потребе, они који се налазе у процесу реституције, као и некретнине намењене за смештај дипломатско конзуларних представништава.
Дирекција за имовину и предузеће „Дипос” већ данима не одговарају на наше питање да ли је на седници владе 29. новембра из овог предузећа изузето још 28 некретнина и о којим објектима је реч.
Прашина око продаје „Дипосових” некретнина подигла се пре годину и по дана када је председник Томислав Николић одбио да потпише закон о посебним условима продаје непокретности у државном власништву уз образложење да је неуставан јер је пружао могућност станарима да откупе ове некретнине по ценама нижим од тржишних. Николић је тада добио аплаузе и похвале политичких противника. Остало је недоречено да ли је влада преко закључка о изузимању, а потом и новог закона о становању покушала други пут да омогући закупцима да постану власници државних вила. Шта год да је министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић укинула је прошле недеље чланове 153, 154 и део члана 152 Предлога закона о становању и одржавању зграда јер су предвиђали откуп станова у јавној својини.
Сада је извесно да ће о продаји некадашњих „Дипосових” некретнина одлучивати само Влада Србије, а тек када ова одлука буде усвојена биће познати услови продаје и да ли ће садашњи закупци државних некретнина имати право прече куповине. Најважније је да овај посао буде обављен јавно и да некретнине буду продате по тржишним условима, јер је јасно да држава не уме и не може да управља овим некретнинама. Требало би подсетити да две деценије није успела ни да попише све што има у власништву.
У току јучерањег дана питали смо Дирекцију за имовину да ли су коначно побројали државне куће и станове. Извештај ревизора који је објављен у јулу прошле године такође је потврдио да држава не зна тачан број некретнина којима располаже. Републичка дирекција за имовину упркос многим обећањима још није направила јединствен регистар имовине. Дирекција је тада књижила, како стоји у извештају ревизора, 75 мање некретнина него што је „Дипос” заиста користио. Тачније, ово предузећа саопштило је ревизору да користи 445 некретнина, а Дирекција је известила о постојању 523 непокретности.
„Дипос” је заправо и основан управо како би држава, тачније Дирекција за имовину, преко њега изнајмљивала своје куће и станове пре свега дипломатско конзуларним представништвима, а потом и грађанима Србије. Станови су најчешће издавани без огласа, јавне набавке највероватније директном погодбом, што је једна од великих замерки која је упућена на рачун овог предузећа.
Аутор: Јелена Попадић, Политика.рс
Фото А. Васиљевић
