Врање – На основу правоснажне судске пресуде, Књижевна заједница „Бора Станковић” мора да се исели из чувене Прибојчићеве куће у Улици Оца Јустина Поповића број 6, у којој је била од 1999. године. Реч је о кући богатог врањског трговца која је под заштитом државе и налази се поред куће-музеја писца Боре Станковића, а град Врање, којем је кућа судски припала, планира да овде оснује спомен-комплекс. Извршитељи су на врата ове куће закуцали још прошле године и тада је део ствари исељен, али је још пуно тога остало под катанцем, а кључ се налази код судије.
Дугогодишњи уредник Књижевне заједнице Мирослав Цера Михаиловић каже да је град био у обавези да обезбеди адекватан простор за смештај изузетног културног блага које баштини ова установа, али град је и прошле и ове године понудио неадекватне услове.
– Пресуда је срамна и скандалозна. Ми смо у тој кући од 1999. године и она је наменски реконструисана за потребе Књижевне заједнице. Судски вештак је утврдио да је са рачуна Књижевне заједнице финансирана реконструкција која је трајала више од пет година и коштала је око 70.000 евра, иако градски правобранилац тврди да је град наменски издвајао средства за ову кућу. Пресуда је таква каква је и ми морамо да је поштујемо, али град и држава не смеју да дозволе да пропадне једна таква институција. Ми смо сада установа без адресе, а ствари су расељене по граду. Налазе се у седишту Епархије врањске, у саборном храму, по приватним кућама сарадника, у становима универзитетских професора, али још пуно тога је у Прибојчићевој кући – каже за „Политику” уредник Књижевне заједнице Мирослав Цера Михаиловић.
Књижевна заједница баштини вредна дела – књиге, слике, легате, рукописе… По речима Михаиловића, требало је да се формира стручна комисија и да се уради стручни попис тог блага. На један начин се пописују књиге, на други начин легати, на трећи рукописи, на четврти слике, на пети заоставштина, али осим што су пописане слике, није урађено ништа. Исељење је било заказано за 6. септембар, када су у двориште Прибојчићеве куће дошли људи из градске библиотеке, два извршиоца, судија, правобранилац и сарадници Књижевне заједнице. Наш саговорник истиче да су и сами људи из матичне библиотеке били затечени како се поступа са вредним делима.
– Ми смо тражили да се формира стручна комисија и да се попишу сва дела. Има веома вредних књига, слика у уљу, пастела, акварела, чак и вредног намештаја ручне израде. Све је то угрожено и наша делатност је онемогућена. Било нас је тројица и сви смо остали без посла. И ја сам у марту ове године раскинуо радни однос са Књижевном заједницом и сада радим од куће. Покушавамо да сачувамо ову установу и све оно чиме располаже. Пуно тога је још остало на нашој бившој адреси, али ми немамо приступ тамо – јада се Михаиловић.
По његовим речима, градски оци хтели су део тог блага да сместе у неку просторију Комуналне радне организација „Комрад”. Када је дошао камион, сарадници Књижевне заједнице питали су возача куда вози то благо, а он је одговорио: – На депонију „Метерис”, која је у саставу „Комрада”. Михаиловић каже да су они брже-боље товар слика и намештаја, уместо на депонију, преусмерили у саборну цркву.
Градски правобранилац Драган Михајловић изјавио је да град кубури са простором, али да ће наћи одговарајући простор и да књиге неће завршити на градској депонији „Метерис”. Формирана је стручна комисија која ће одлучити де ли ће то културно благо бити смештено у Историјски архив, где постоје услови, или у Народну библиотеку.
Аутор: Милан Момчиловић, Политика.рс
