Подаци о просечним зарадама које објављује РЗС су непоуздани јер су добијени из узорка у коме су највише заступљена велика предузећа у којима ради 45 одсто укупно регистрованих запослених, а чији запослени примају 16 одсто веће зараде од просека, док у узорак нису ушли радници у микропредузећима чије су зараде 25 одсто мање од просека.
“РЗС је пажњу јавности усмерио на стопу незапослености која се добија Анкетом о радној снази, пренебегавајући регистровану стопу која је значајно неповољнија”, рекла је Брадашова.
Додала је да “и поред стратешког опредељења РЗС да се статистика усклади с међународним стандардима, за Србију не постоје подаци на Еуростату, што је чудно за земљу којој предстоји отварање претприступног поглавља у области запошљавања и социјалне политике”.
У националним политикама и програмима приметна је усмереност на искључиво два индикатора тржишта рада, повећање стопе запослености и смањње стопе незапослености што се сматра показатељом успешности, али без сагледавања могућности за остварење достојанственог рада.
Највећи раст запослености у 2016. години, према истраживању, забележен је код самозапошљавања и већи је за 18 одсто. Низак ниво социјалних права, мале плате и пензије су према њеним речима принудиле већину незапослених да ради преживљавања прихвате посао у неформалној економији.
Додала је да велики удео самозапослених без радника од 41 одсто и помажућих чланова породице од 36 одсто у укупном броју неформално запослених упућује на то да је реч о нископродуктивном и радно интезивном пољопривредном сектору, а слабом расту послова у формалној економији, што потврђују и званични подаци РЗС о запослености по секторима и занимањима. Брадашова је истакла да пољопривреда представља једини извор прихода за више од 500.000 запослених и то је највећим делом производња за сопствене потребе.
“Подаци о просечним зарадама које објављује РЗС су непоуздани јер су добијени из узорка у коме су највише заступљена велика предузећа у којима ради 45 одсто укупно регистрованих запослених, а чији запослени примају 16 одсто веће зараде од просека, док у узорак нису ушли радници у микропредузећима чије су зараде 25 одсто мање од просека”, рекла је Брадаш.
Званичне институције у Србији које располажу подацима колико запослених у Србији не прима плату, колико прима мање од минималне, те информације, према њеним речима не објављују.
“Процене РСЗ су да 300.000 до 350.000 запослених прима минималну плату, а према подацима синдиката 50.000 радника уопште не прима плату. Нередовне зараде прима две трећине запослених, четвртина чека од 30 до 90 дана, а седам одсто дуже од три месеца”, рекла је Брадаш.
Истакла је да су просечна зарада у Србији, чак и она коју рачуна РЗС намерно на неприкладном узорку, као и минимална, међу најнижима у Европи. Према подацима Еуростата, како је рекла Брадаш, минимална зарада у Србији 2015. године била је 235 евра, а нижу су имали само радници у Албанији, Румунији и Бугарској.
Извор: Н1
