ОСТАЛИ бисте без првог места да смо повели нашег Драгишу или Милутина, којима не треба ортак у обарању стабла ручном тестером кладаром. Имали бисте љуте противнике, али не смеју да се показују она двојица што најбрже стружу ноћу и у гори разговарају само очима, а пањ и кладару сакрију да на њима шумар стоји а не може да их открије?!
А „Сусрети златарских села“, пети по реду, на Ивањдан, на вису Џаде, у Мушковини, на раскрсници путева и некадашњем састајалишту сточара и дрвосеча, подсећају и на старе чобанске вештине. Одмеравају снагу и спретност у бацању камена с рамена, вучењу кличка, надвлачењу конопца, надмећу се у трчању, лоптању и одбојци на тепиху планинске траве.
Овде се долази без тренинга, право са косидбе, истовара бала сена или са шумских и других радова. Копне нам села, чиле обичаји, угасили се вашари на Сувом бору, Рудом пољу и Говеђаку, па се на вису Џаде сабирамо да виде млади како смо се дружили и такмичили, па да наставе традицију – казује Ратко Савковић из Горњих Горачића, некадашњи мегданџија на светковинама и ливадама и вођа екипе која неприкосновено влада у „тешким“ дисциплинама, где за снагу не сме да запне.
Екипе делија из села појачавају њихови земљаци из околних градова, срдњошколци и студенти, а зову планине и предака не могу да одоле ни многи што их је живот расуо по Србији.
– Идуће године очекујемо подршку туристичких организација и спортских савеза општина Пријепоље и Нова Варош. Заслужује то ова манифестација, број такмичара, али и ентузијасти који уређују терене и брину о такмичењу – кажу Верољуб Јовановић из Мушковине и Ужичанин Стојан Брајовић, иницијатор окупљања на завичајној планини.
ВИТА ЈЕЛО, САВИ’ СЕ У СЕЛО
А какво би то окупљање планинаца било ако се не би чула песма, она стара, чобанска јавка или тугованка: „Остар’о сам, гаро јадо, само ми је срце младо“, „Вита јело, сави’ се у село, реци малој да дође на прело“, „Воли мала кога ‘оћеш сада, и мене си вољела некада“, „Да знаш мала како срце боли, ти би дошла, па да земља гори“, „Ој, планино, моја мила, ти си мене отхранила“…
– Камо среће да је више оваквих сусрета. Па овде на 1.400 метара висине пуцају плућа од мириса боровине и трава, пуца поглед до црногорских планина. Идеално је место за кампере и излете – углас казују Слободан Петрић, Ненад Ивезић и Урош Пурић, победници у бацању камена с рамена, надвлачењу кличка и трчању.
Вучење кличка омиљена занимација кршних горштака
МИРИС БОРОВИНЕ И ТРАВЕ
– Камо среће да је више оваквих сусрета. Па овде на 1.400 метара висине пуцају плућа од мириса боровине и трава, пуца поглед до црногорских планина. Идеално је место за кампере и излете – углас казују Слободан Петрић, Ненад Ивезић и Урош Пурић, победници у бацању камена с рамена, надвлачењу кличка и трчању.
Драгослав Гагричић, Политика.рс