ФАЛСИФИКОВАНА судска пресуда била је недавно довољна групи превараната да са рачуна Агенције за контролу летења украду 57 милиона динара и да исту ствар замало изведу са рачунима „Теленора“ и „С лизинга“. Ако тако нешто може да се догоди озбиљним предузећима, не изненађује што су се многи грађани запитали „колико су безбедни њихови рачуни у банкама“.
Иако се крађа новца са рачуна обично везује за високотехнолошки криминал, у овом случају преваранти су се ослонили на „класична“ средства – направили су фалсификовану судску пресуду за принудну наплату. Лажни документ су потом једноставно послали на извршење посебном одељењу Народне банке у Крагујевцу, које је по налогу скинуло новац „дужнику“.
Упркос оваквим примерима, банке тврде да су рачуни њихових клијената „сигурни и вишеструко заштићени“. У готово свим банкама кажу да примењују најсавременије безбедносне системе, како би могућност неовлашћеног упада у систем био сведен на мимимум. Које системе конкретно користе, и на који начин штите своје клијенте, банкари не желе да открију. ИТ заштита коју примењује конкретна банка представља непознаницу чак и за већину службеника саме банке.
Иако се дешавало да „хакери“ упадну у систем и тако угрозе сигурност података, као што је био случај крајем 2011. године када је због тога угашено неколико хиљада „виза“ картица у региону, много чешће су на мети појединачни клијенти. Различитим методама преваре, криминалци долазе до података са картица који се затим користе за подизање новца или куповину, најчешће у другим земљама.
У последњих седам година у Србији је забележено око 4.000 кривичних дела везаних за злоупотребу платних картица. Кривичне пријаве су поднете против 1.331 починиоца, а ухапшено је њих 34.
– Један од најпопуларнијих начина да се дође до података са картица је „фишинг“ – објашњавају у полицији. – То је интернет-
-превара у којој преварант шаље електронско писмо у име банке у којој потенцијална жртва има рачун. У писму стоји „да банка ради на побољшању безбедносних процедура и да је потребно да клијент прати хиперлинк који је добио у мејлу“. Линк га потом води на “клонирану” страницу банке где од њега траже да унесе своје податке укључујучи и пин код.
Преваранти, указују у полицији, често користе и такозвани „фарминг“. Тада се направи веб-страница, идентична неком сајту за продају и понуди се производ по, изузетно ниској цени. Жртве им тада дају податке о својим картицама, верујући да заправо купују тај производ.
Новости
