После интервјуа са француским новинарем Пјером Пеаном “Вести” ексклузивно доносе изводе из поглавља “Иза кулиса француске политике” његове књиге “Косово – ‘праведни’ рат за мафијашку државу”, коју је недавно објавио париски издавач Фајар, а очекује се и њен српски превод у издању Службеног гласника.
Пеан пише о томе како је француска контраобавештајна служба помагала ОВК за време бомбардовања СРЈ у навођењу авиона НАТО-а на српске циљеве, како су француски агенти извлачили с Косова у Француску припаднике будуће Тачијеве личне гарде, како је шеф те операције примио одликовање од председника Ширака, носећи лажне бркове, како се све то догађало у време шефовања генерала Рондоа, личног пријатеља Анте Готовине и како француска војска и војна обавештајна служба о свему томе уопште нису били обавештавани. Дошавши на Косово нашли су се мети ОВК. У свакој другој држави европске “квинте” ангажоване на Балкану, ови детаљи изазвали би скандал – у Француској су изазвали сложно ћутање.
Жан Инцингер, амбасадор Француске у Македонији, имао је задатак да из Скопља отвори пут ка мрежама ОВК и пронађе потенцијалног саговорника. Због тога ће он бити тај који ће пратити косовску делегацију у Рамбује. Инцингер такође располаже с неколико контаката у круговима око браће Харадинај, војних вођа активних на Косову…
У то време у ДГСЕ стручњак број један за Балкан је Арно Данжан (сада европски посланик и председник пододбора за одбрану у ЕП – прим. “Вести”). Он је у Контрабовештајну службу ушао 1. новембра 1994. године да би после две мисије у Сарајеву постао сарадник службе и то од јуна 1996. године до септембра 1998. У октобру 1998. године придружиће се служби Анализе где ће се и даље бавити Балканом. Његов кључни досије тада је управо Косово.
Отписани Ругова
Ево како Данжан сажима тадашње стање ствари (разговор са њим 13. новембра 2012):
“Имамо добре контакте са Србима, али смо без контаката кад је реч о Косову. Обавештајне информације које добијамо од савезника су слабе. У самој служби располажемо с мало тога.”
Данжан каже да је у новембру Мишел Фуше, специјални саветник министра спољних послова Ибера Ведрина, телефонирао Бруну Жуберу, управнику одељења за стратегију у Контраобавештајној служби (ДГСЕ), да би му рекао да је стварност на терену на Косову другачија од описа које даје Ругова и да Американци саветују да се (Французи) заинтересују за извесног Хашима Тачија.
“Шта знамо о њему?” – пита он. Питање је пренесено Данжану који консултује своју документацију и налази само петнаестак редова о Тачију од којих неке потичу из службе Акције.
Од самог почетка 1999. године Данжан ради у “дуету” са Пјером Антоаном Лоренцијем. Око њих тројица људи који “удешавају” приближавање Тачију: генерал Филип Рондо у Министарству одбране, који је према једном извору из ДГСЕ био “шеф градилишта” у овој афери; затим генерал Доминик Шампсио, шеф Операција и дакле шеф службе Акције; такође, Бруно Жуберт, управник одељења за стратегију у ДГСЕ, који ће имати важну улогу на Конференцији у Рамбујеу. Рондо покрива везе са ЦИА.
“Разговор” са Тачијем
На крају тог двонедељног периода у Рамбујеу прилазим Тачију и ословљавам га на енглеском. Он не говори енглески. Размењујемо неколико речи на немачком.
“Ја сам Тачи, шеф делегације”, каже он. Један Американац га прекида. Французи немају утицаја у Рамбујеу, ми смо посматрачи, закључује Данжан.
“Милошевић хоће рат”
“После бројних расправа, Лоренцо и ја смо укључени у француску делегацију у Рамбује. У почетку ми пратимо ‘југосе’, али то не служи ничему, јер Милошевић не жели да преговара… Затим добијамо задатак да пратимо Албанце с Косова. У то време знамо да Махмути копа рукама и ногама да постане једини саговорник Француске упркос његовом одбијању да дође у Рамбује и присуствује сусрету за који сматра да је маскарада. Американци потпуно контролишу пет чланова косовске делегације. Тачи чак има једног америчког чувара, вероватно из ЦИА. Њега обрађује Џејмс Рубин (портпарол америчког министарства спољних послова, бивши Клинтонов асистент)… Ми остајемо посматрачи. Немамо никакав контакт са њим, ни са остала четири члана косовске делегације у Рамбујеу.”
“Жерар Ерера, оперативни шеф француске делегације, одлази у Београд да би се сусрео са Милошевићем. По повратку он каже: ‘Милошевић је толико бескомпромисан
Он хоће рат.
Приредила: Н. Јокић – Вести|
