Преточена у сок, скувана као слатко, прерађена у намазе, воћне јогурте, па чак и у ракију – ова воћка би била цењена на европском тржишту, али ми то не радимо – извозимо је у леденим сантама
Док се, из године у годину, у ово време потежу питања откупне цене малина, проблеми складиштења и уређења односа малинара и хладњачара, ретки су и готово нечујни гласови стручне јавности – да постоје и други начини да се ови проблеме реше. Интензивнија прерада овог воћа и пласман готових производа на страна тржишта, кажу, умногоме би били кориснији по произвођаче, али и по српску економију. Преточена у сок, прерађена у слатко, џем, намазе, воћне јогурте, па чак и у ракију – српска малина би била цењена на европском и на светском тржишту, сматрају стручњаци
– Зашто вашу лепу малину, коју Немци фино упакују и прераде у џем, па извозе у Канаду, не пакујете ви, питала ме је недавно познаница из Торонта. И – у праву је. Ми малину гајимо искључиво за извоз, и то у непрерађеном облику. Треба покренути опсежну промотивну кампању да, уместо извоза замрзнуте малине, сок или џем од овог воћа буду наш извозни заштитни знак – сматра Милан Простран, секретар Удружења за пољопривреду и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије (ПКС).
Многе препреке се, међутим, налазе на путу од малињака у Ариљу Ваљеву или у Брусу до рафова у иностранству, пуних српских сокова, џемова и слатког од малина. Уосталом, и на рафовима наших водећих трговинских ланаца има свега неколико домаћих производа од малине. Саговорници „Политике” оцењују да је и то могуће променити.
– Најпре треба уредити односе између примарних произвођача малине, прерађивача, хладњачара, шпедитера, банкара, извозника и свих других у ланцу – сматра Драго Цвијановић, директор Института за економику пољопривреде, додајући да је наш сок од малине добијао најбоље оцене на сајмовима у свету, а да га ми немамо у понуди.
– Зависимо једино од тога да ли ће неко да купи нашу свежу малину или неће да је купи. Због тога треба урадити све да се ово воће преради и тако прода, а не да се само замрзава. Нарочито, што у тој причи нисмо само ми, већ и државе попут Пољске, па ће конкуренција бити све већа. То, уосталом, није случај само са малином, већ и са свим другим пољопривредним производима – сматра Цвијановић.
На питање ко би требало да иницира озбиљнију прераду и пласман такве робе на страна тржишта, наши саговорници одговарају да то не би требало да буде само држава.
– Ја сам присталица тога да министарство и влада доносу само системске законе и одлуке, а да наши произвођачи и прерађивачи покрену иницијативу. Ту би требало да се укључе и привредне коморе, савези и удружења и да се покрене свеобухватна иницијатива да кренемо у масовну прераду наше малине у готове производе, које бисмо, потом, извозили – каже Цвијановић, док Простран сматра да треба укључити и друге тржишне играче.
– Тачно је да одлуку о преради треба препустити великим системима и компанијама, али потребно је и промовисати такве производе и укључити трговинске ланце, угоститељство, па и оне који се баве туризмом – оцењује Простран.
Да би корист могла бити велика – слажу се обојица наших саговорника. Без обзира на то да ли би се малина прерађивала у сокове, џемове, смесе за колаче или ракију, донела би већу зараду, али и покретање нових погона, запошљавање људи и отварање нових радних места.
– Прерадом се, осим тога, решава и проблем складиштења, јер се добијају готови и дуготрајнији производи, па нема скупог чувања и замрзавања у хладњачама – закључује Цвијановић.
Осим извоза, Милан Простран сматра да треба јачати и домаћу потрошњу. Према његовим речима, у свету се годишње произведе око 400.000 тона малине, од чега у Србији, чак, 80.000 тона. То потврђују и у Министарству пољопривреде и трговине. Кажу да се производња малине у Србији у последњих шест година креће од 75.000 до 85.000 тона, док је 2010. године произведено 83.870 тона.
– Процењивало се да ће род у 2011. години бити на прошлогодишњем нивоу, а у појединим крајевима и до 10 одсто већи. Након града који је 24. јуна захватио подручје Ужица, Ариља и Чачка, пријављене су велике штете у овим окрузима, где је, углавном, страдало воће, а малина је у ариљском крају оштећена, у просеку, од 40 до 50 одсто. Последица ће, према процени стручних служби, бити смањен род малине за једну трећину у односу на очекивану производњу – објаснили су у министарству.
