И док у Србији траје рат између малинара и хладњачара, због ниске откупне цене малине, у београдским супермаркетима килограм тог воћа јуче је коштао чак седам пута више него што тренутно добијају произвођачи.
Паковање малина, од 125 грама, трговци су (и то на попусту) потрошачима нудили за 100 динара док је тренутна произвођачка цена 120 динара – али по килограму.
Добривоје Радовић, председник Асоцијације малинара Србије, истиче да је право питање колико је учесника у ланцу продаје малине на којој код нас најмање зарађују произвођачи.
– Немам коментар на ту цену. Произвођачи треба да буду карика у ланцу, а не да сви гледају како од нас да купе јефтино и продају што скупље. За месец дана хоће да остваре ненормално велику зараду и то на штету малинара који раде целе године – истиче Радовић.
Каже да је ове године због пада понуде све воће у Србији скупље али да је толика надоградња цена необјашњива.
– Не знам колико је оних који су у ланцу и који би да зараде. Око 75 одсто произвођача у Србији малину предају директно хладњачарима. Очигледно да постоји много посредника док воће стигне до трговаца – истиче наш саговорник. Произвођачи су незадовољни због одлагања преговора о откупној цени малине за 1. јул. Управни одбор Асоцијације малинара заказан је за данас када ће вероватно бити донета одлука о радикализацији протеста. Према њeговим речима, притисак би могао да оде далеко чак и до обуставе брања малине у Србији и блокаде откупних места и хладњача. Ова Асоцијација окупља 54 локална домаћа удружења и на стотине малих и великих произвођача који главни проблем виде у самовољи хладњачара који договарају цену воћа мимо тржишне логике.
Произвођачи и извозници малине нису се договорили на састанку, који је у среду одржан у Београду. Министар пољопривреде Бранислав Недимовић најавио је да ће их још бити до 1. јула и да ће до тада бити анализирано европско и светско тржиште. Он је навео да очекује да ће у наредним данима цена малине расти и да ће бити простора за договор. Недимовић је истакао да ће држава заштитити произвођаче и усвојити Закон о регулисању тржишта пољопривредних производа који је спреман за разматрање у новом мандату владе. Србија извози више од 95 одсто произведене малине, а у последњих пет месеци на друга тржишта пласирали смо 50.000 тона овог воћа.
– То је добар резултат. Мора још да се ради са обе стране, ми смо покушали да приближимо ставове, али не можемо проблем, који постоји 20 година, да решимо за пет минута – рекао је Недимовић.
Хладњачари: Није било картелског удруживања
Састанку на коме се преговарало о откупној цени присуствовало је и осам великих хладњачара и извозника.
Власник хладњаче „Мастер фрутс”, Раде Цветић демантује да је било картелског удруживања хладњачара.
– То нема никакве логике јер цену одређује тржиште. Не можете се договорити јер има 560 хладњачара у Србији, а овде не може да се договори троје људи а не сви они – рекао је Цветић за Танјуг и додао да су у садашњој ситуацији у проблему и произвођачи и хладњачари.
– Произвођачи због тренутно ниске аконтне цене, а хладњачари јер не знају шта ће се дешавати на светском тржишту. Сада се још извози роба од прошле године. Хладњачари су се опекли и изгубили много новца, јер су малину прошле године платили 230 до 240 динара. Сада је извозе са губитком од једног евра – рекао је Цветић. Објаснио је да је цена од 120 динара оно што се произвођачима исплаћује одмах како би намирили трошкове, а да свака исплата преко те суме зависи од цене малине на светском тржишту.
Аутор: И. Албуновић, Политика.рс
