Министар финансија Душан Вујовић изјавио је данас да је вишак у буџету, у односу на планирани, на крају септембра био 66 милијарди динара, а да је у петак износио 86 милијарди.
Вујовић је, у обраћању на 17. Економском самиту Србије, истакао да сада предстоји “слатки проблем” како искористити тај вишак, а један од начина је повећање пензија и плата у јавном сектору, то може да се оствари, а да се не угрози фискална консолидација.
Он је констатовао да је фискална прогноза земље за наредни период позитивна, јер се у реформама постигло више него што се очекивало, али је указао и да је “посао до пола урађен” и да мора да се заврши до краја како би се обезбедио бољи привредни раст у наредним годинама.
Према речима Вујовића мора се посебно наставити са реформом Пореске управе и потребно је да се она модернизује, како би се допринело борби против сиве економије.
Вујовић је нагласио да се сада треба кренути и у друге елементе реформи, како би оне водиле одрживом економском развоју, да би се што више и боље искористиле инвестиције.
Како је објаснио, много је лакше најавити велике пројекте, него обезбедити услове за њихову реализацију, што је доста теже.
Вујовић је упозорио и да се у области инвестиција мора планирати четири, пет година унапред, “морају се избећи замке средњег прихода”, јер и друге земље постају конкурентне и још конкурентније, а један од услова за то је примењено образовање, како би се млади и школовани људи задржали да не одлазе из земље.
Професор Економског факултета Дејан Шошкић је указао на низак ниво јавних инвестиција у Србији, које износе свега 17 одсто бруто домаћег производа (БДП), то је испод европског и просека земаља региона, где је то 23-25 одсто.
Стални представник Међународног монетарног фонда у Србији Себастијан Соса је оценио да неће бити лако повећати степен инвестиција у Србији, “нарочито кад се имају у виду ниске стопе штедње, као и чињеница да је потребно повећати и продуктивност економије, која је деценијама стагнирала из године у годину.
Он је констатовао да пројектована стопа раста ММФ за Србију од 3,5 одсто за селдећу годину неће бити довољна како би се земља приближила европском просеку, и да она мора бити пет одсто и више годишње.
За то су потребне структуралне реформе, а кључни елемент је повећање инвестиција, и у приватном и у јавном сектору, посебно у инфраструктури, реако је Соса
Он је додао да у инфраструктури, међутим, није довољно само обезбеђење финансија, већ су потребни и бољи пројекти и начин њиховог спровођења, а битно је и повећање степена улагања у приватни бизнис.
ФоНет
Вујовићу, твој буџет је у суфициту 86 милијарди динара. То мени ама баш ништа не значи, јер је мој у дубоком дефициту, мени из мог скромног кућног буџета дo сада си отео изнад 3000 евра, Срамото идиотска невиђена, а исти је и твој ментор ΛV, ако не и гори. Моја реална садашња пензија је нижа за 6,2% у односу на пензије када си почео да ми отимаш, а у односу пре отимања моја садашња реална пензија је нижа за 18,41%. Реци ми како да то објасним мом празном стомаку да је буџет државе у суфициту. Само што почнем да му објашњавам он одмах почиње да крчи. Такође, не могу да му објасним ни твоје бајколажи и хвалоспеви. Kрајње је време да вратиш радницима и пензионерима отетог и да вратиш са својим ментором ΛV, нелегално опструјираних закона о ПИО.