fbpx

Ментална дисциплина

0
(0)

Причају стари Чачани како су се у оно време комунистичких благодети у једној кафани на крају града окупљало друштво уз ветар пишајућих лајаваца, које су касније по српски назвали дисидентима.

Заседну тако, наруче шприцер и оплету по држави. Или, што је још горе крену да хвале земље трулог капитализма. Тако један запне да кује у звезде Француску, њене лепоте и демократију.
Развезао, па не стаје.
Дежурни провокатор-цинкарош изгуби стрпљење, па га прекине:
– Добро, бре, Французи па Французи! Што не рече неку лепу реч за друга Тита?
– А што да кажем? Да ми можда не треба за жиранта?!
И ето ти очас посла месец дана затвора.
Ко би реко чуда да се десе, па да се то време, безмало, врати, и то у ово доба глобалне демократије, људских права и слободе медија, у земљи никад срећнијој и полетнијој.

У оно, хм, мрачно Слобино доба, државни медији из петних жила су се упињали да надјачају глас тзв. независних. Беше то други вакат, текле су реке парица у касе медија који су сипали тешку артиљерију на Слобу, Миру и њихове јуловске социјалисте.
Милошевић је пао, са треском, дошли су неки нови/стари политичари, поскидали нам гаће и потурили наше задњице Западу, а богме и браћи Русима. Цементирали су своје позиције на све стране света и кренули да затварају све вентиле.
Нигде ни дашка ваздуха…

Трагикомично је било читати објашњења презнојених уредника и власника националне Б92 куће, како покушавају да докажу да сатирична емисија „Ментално разгибавање“ са програма није скинута због оштрог језика двојице водитеља, већ „због измењене, празничне програмске шеме“.

Орили су се, кажу инсајдери, ходници у згради Б92, новинари којима је прекипело чашћавали су зблануте уреднике речима које ни папир не трпи. А, све због тога што су савили кичму и о’ладили двојицу духовитих лајаваца.

Наши политичари, што би рекао прост народ, имају плитку материцу. Вриште на сваку реч критике, машу прстићем, не трпе више ни најбезазленије вицеве на свој рачун. А, то је, да простите, одлика диктатора.

Шта су то згрешили Даре и Маре, скраћено Дармар, аутори и водитељи те ужасне емисије? Они су се, о Боже свемогући, усудили да јавности обзнане да се вицепремијер оженио!
Па су нагађали које су се песме наручивале том пригодом.
Замишљали су шта је било на менију.
И шта се пило.
Питали се: ко је секао торту – млада, младожења, или је било у четири руке.
Они који су ту стравично увредљиву емисију слушали, кажу да су им сузе текле од смеха. Као, уосталом, и увек у те ране сате када двојац Дармар крене са урнебесним досеткама и штосовима.

Али, ето, некоме није било смешно. Штавише. И решио је да им закатанчи уста.
Што је „неко“, наравно, муњевито демантовао, рекавши да Б92 очима не може да види, нит ушима да слуша, али да поштује право на слободну реч. И да нема никакве везе са том забраном, ако је забране уопште и било, или је за све крива та изненадна, такорећи ничим изазвана празнична програмска шема.

Али, Богу хвала, срећа да је ово Србија. У Црној Гори, на пример, новинарима под пенџером праште бомбе, а кола им лете у ваздух. Тамо не троше речи и телефонске импулсе да би рекли „но, но, не то писати…“

Код нас се то ради културно: позовеш газду, газда позове роба, роб звецне ланцима и изврши наређење. Што да се узнемирава јавност, да пуцају прозори недужном комшилуку, кад може и овако, елегантно.

Велики цензор засад не залази у кафане, где седе лајавци и пљују државу. Кад заврши са лајавим новинарима, можда и скокне до неког дисидентског гнезда да и тамо заведе реда.

У памет се, ко зна кад ће вам затребати жирант.

 

Пише: Милан Јовановић

Вести 

 

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Eвропарламентараци: У овом тренутку у Србији не постоје услови за фер и поштене изборе

5 (3) У овом тренутку у Србији не постоје услови за фер и поштене изборе …

Небојша Зеленовић: Медији у Србији су под потпуном контролом, а критичари власти се немилосрдно прогоне

5 (1) Небојша Зеленовић је у Европском парламенту поручио да бојкот није циљ опозиције, већ …

Један коментар

  1. Kada sam dosla kod kolege sa fakulteta Dragana Kojadinovic da me zaposli ,rekao mi je da je dobio nagradu a ja pomislila kako je covjek rekao istinu pa mi bilo milo sto smo rekli istinu;poslije je un novinama pisalo gde mu letuju kcerke i sve slicno a dok smo studirali ,pisao je vijesti koliko kosta povrce na zelenoj pijaci; to su bile vijesti profesora knjizevnosti;dodus ei kada smo se dodpisivali na casovima kao u srednjoj skoli ,imam zabeleske bila sam zastranjena i veliki filozof; ostala ista a on se ubrzo ozenio djevojkom sa Englistike i zapoceo kao porodican covjek karijeru sa porodicom…nemojte se cuditi…vuk dlaku mijenja a cud nikad,kaze nasa narodna,a svaka joj je zlatna …pozdrav ,malo kometara…ja jos uvijek trazim greske drzave i polotrona i bavim se i psihologijom ljudi ,posto su mi na Filozofskom fakultetu ,Vukovci pokupili mjesto iako sam polozila prijemni;no danas cujem da psiholog na televiziji kaze da treba djeca u skoli da se malo pobiju da bi ojacali ,pa mi nije ni zao sto nisam dobila mjesto na Psihologiji…a djeca me zovu legendom u skoli pa to valjda znaci da nisam ziva…obozavaju me ,osjecam to, a moje kolege traze djecu po skoli pa kada ih nadju u biblioteci,daju im neporavadan jer ,brinu o djeci da se ne zagube pa poslije ce imati proiblema sa Ministrom oi poenima koje zaradjuju za sebe ,a skola je prosla uspesno program nasilja i sada ostaje da silujemo djecu ..to valjda spada u rezredno steresinstvo…Kojadinovic je bio u pravu…nista se nije promenilo pa ni cijena povrca na pijaci…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *