Поделио га у паклу! Дачић би са касапином Тачијем да дели Нобела

Оно што је у почетку звучало као провокативна шала, испоставило се као истински догађај пред којим председник српске владе не успева да остане равнодушан.

– Не радимо ништа за награде, већ за државу, али ми више прија номинација за Нобела него за Хаг – покушао је да буде духовит Ивица Дачић, на упорно инсистирање новинара да прокоментарише кандидатуру њега и косовског премијера Хашима Тачија за највише међународно признање за мир.

Када се пре недељу дана појавила незванична вест да албански кокус у америчком Конгресу намерава да преговарачку тројку у бриселским преговорима номинује за Нобелову награду за мир, српски премијер је био резервисан. Тада је рекао да сумња да је прича о кандидатури за Нобела озбиљна.

Неколико дана касније је и званично потврђено да су се два кокуса, српски и албански, у америчком Представничком дому обратила Нобеловом комитету писмом у којем премијера Србије Ивицу Дачића, косовског премијера Хашима Тачија и високу представницу ЕУ Кетрин Ештон кандидују за Нобелову награду за мир за 2014.

– Иницијативу је покренуо албански лоби из Вашингтона, што само за себе говори колико је објективна и принципијелна. У суштини, иза ње стоје интереси истих оних центара моћи који су 1999. године покренули оружану агресију против Савезне Републике Југославије и који су 2013. наметнули Србији диктат звани “бриселски споразум”. Прихватање тог диктата означава саглашавање Србије са одузимањем дела њене државне територије и амнестирање лидера земаља-чланица НАТО-а за злочин против мира и човечности. Не видим, заиста, шта би у свему томе било у корист Србије – коментарише номинацију Живадин Јовановић, бивши шеф југословенске дипломатије и председник Форума за свет равноправних.

Подсетимо, Тачи, који данас обавља функцију премијера Косова, некада је био познат и као командант самозване Оперативне зоне ОВК у Малишеву и члан Дреничке групе ОВК, коју је 1993. године основао Адем Јашари и која је контролисала око 10-15 одсто од укупних криминалних активности на Космету.

Група је учествовала у кријумчарењу оружја, украдених аутомобила, нафте и цигарета и проституцији.

У циљу вршења криминалних активности, Дреничка група повезала се са албанском, чешком и македонском мафијом.

Хашим Тачи је заједно са припадницима Дреничке групе, Рафетом Рамом, Јакупом Нуријем, Самијем Љуштакуом и Иљазом Кадријуом учествовао у нападу из заседе на полицијско возило, 25. маја 1993. године на пружном прелазу код Глоговца. Том приликом су убијена два српска полицајца док су петорица тешко рањена.

Месец дана касније Тачи је учествовао у нападу из заседе на полицијску патролу на путу Косовска Митровица – Пећ када је убијен један српски полицајац, а други тешко рањен, док је 21. септембра исте године, по Тачијевом налогу бачена бомба на касарну “Милош Обилић” у Вучитрну. По његовом налогу извршен је и напад на Средњошколски центар у Вучитрну у којем су биле смештене породице избеглица из Книнске Крајине.

У јулу 1997. године Тачи је осуђен у одсуству, од Окружног суда у Приштини, на 10 година затвора због тероризма. У фебруару 1998. године издата је потерница за њим. Године 2003. расписана потерница је проширена и ради почињеног геноцида.

Према изјавама известиоца Парламентарне скупштине Савета Европе Дика Мартија, Хашим Тачи се налазио на челу организације за трговину органима отетих Срба – у јавности познато као случај Жута кућа.
Актуелни министар спољних послова Иван Мркић, међутим, не крије одушевљење.
– У таквим околностима, у тој огромној администрацији (САД) и влади која је као нека хидра да падне некоме на памет да истакне за номинацију за Нобела председника наше Владе – то је стварно дивна вест… Да ли ће се то и десити? Дај боже, ја бих волео да тако и буде на крају – рекао је Мркић.
И док Кетрин Ештон великодушно “заслуге” за постигнути договор препушта Дачићу и Тачију, у Србији је избегнуто поређење са не тако давним временом, када је Дачић критиковао бившег председника Србије Бориса Тадића само зато што се руковао са бившим вођом ОВК. Сада се Дачић налази у пакету са Тачијем за Нобелову награду.
– Шта се дешава са мерилима западне цивилизације ако Тачија који је у извештају Савета Европе апострофиран као одговоран за трговину људским органима, који је по речима америчког изасланика Роберта Гелбарта и бившег британског војног аташеа Џона Кросланда именован као вођа терористичке организације, када та цивилизација њега ставља у исту раван са баронесом Кетрин Ештон – чуди се Живадин Јовановић.
Вероватно су то иста она мерила која је не само Барака Обаму номиновала већ Нобела за мир 2009. и доделила првом тамнопутом председнику САД. Било је то признање на лепе очи након непуних годину дана Обаминог председниковања.
– Размислите каква је то награда која је додељена некоме ко сноси одговорност за нову трку у наоружању, за хаос у Ираку, Авганистану, Либији и другим земљама, за глобално прислушкивање својих грађана и најближих савезника – закључио је Јовановић.

Образложење

“Априлски споразум постигнут уз посредовање Кетрин Ештон представља кључну и историјску прекретницу и за Србију и за Косово – као и за турбулентни регион Балкана у целини”, каже се у писму које су Нобеловом комитету упутили копредседавајући српског кокуса Тед По и Емануел Клевер заједно са лидерима албанског кокуса у Конгресу Елиотом Енгелом и Робертом Адерхолтом.
Двојица премијера су, како се наводи у образложењу, јасним раскидом са прошлошћу и проналажењем пута ка светлијој будућности показала значајну посвећеност, храброст и визију.

Вучићева опаска

Када је Дачић на седници Владе одржаној у Палати Србије пре три дана “скромно” поручио да “не ради ништа за награде, већ за државу”, први потпредседник Владе Александар Вучић није одолео а да не добаци: “Види се да се дружи са Тачијем, исте изјаве даје, али то је добро за Србију.”
Хашим Тачи је нешто раније изјавио да је почаствован номинацијом.
– Говорим вам из срца, без обзира на то шта се деси, Нобелову награду за мир, јунаштво, храброст, разборитост заслужујете ви, грађани Косова, више него ико – написао је Тачи на Фејсбуку.

Емиграција “минирала” Тита

Државни врх СФР Југославије 1973. године предложио је Јосипа Броза Титаза Нобелову награду за мир. Тој номинацији и поред великог агитовања тадашњег државног врха и Покрета несврстаних супротставила се српска емиграција. Књижевник из Америке Бора Карапанџић написао је на српском и енглеском језику књигу о злочинима Брозовог комунистичког режима “Југословенско крваво пролеће 1945 – Титови катини и гулази”, која је у више примерака послата Нобеловом комитету. У то време и енглески часопис “Ист-вест дајџест” је обелоданио “непознату историју најмасовнијег Титовог злочина крајем Другог светског рата”. 

Различите реакције

Евентуална кандидатура Ивице Дачића и Хашима Тачија за Нобелову награду очекивано се различито тумачи међу политичким актерима Срба на Косову.
– Нема сумње да је поново дошла фаза у којој је у америчкој политици акценат на Балкану, на Косову и Србији, и да је иницијатива која долази из америчког Конгреса порука за мир и стабилност стабилност између две највеће нације Срба и Албанаца и договор између Владе у Београду и институција у Приштини – каже за “Вести” Оливер Ивановић, лидер покрета Србија, демократија, правда.
Лидер Демократске странке Србије, Марко Јакшић, каже да би коментар о овој кандидатури свео на народну изреку.
– Цитирао бих народ – чега се паметан стиди, будала се поноси. Или, чега се патриота стиди, тиме се издајник поноси – закључио је он.

 

Вести